Kiša je pala, ali problemi nisu nestali: Kako vreme kroji prinose?

Poštovani čitaoče, dozvolićete mi bar na čas da zloupotrebim svoje godine (65) i da na samom početku ovog teksta napravim malu digresiju. Odrastajući uz najlepše trenutke svog detinjstva provedenih na raspustima kod mog ujaka, naprednog poljoprivrednika iz jednog lepog bačkog sela Gospođinci, nosim vrlo žive impresije o njegovim tadašnjim najvećim paorskim brigama.

Dakle, to je period šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Mesto svakolikog događanja u selu bila je oglasna tabla ispred zadružnog doma. Paori su se tu okupljali, čitali koje su otkupne cene njihovih proizvoda, kako i po kojoj ceni mogu kupiti đubrivo, zaštitna sredstva. Razgovori su se uglavnom svodili na razmenu iskustava u vezi sa obradom zemlje, korišćenjem preparata za zaštitu useva, cenama merkantile, nabavci mehanizacije…

Priče o vremenskim (ne)prilikama, skoro pa nije ni bilo. Tek poneki zalutali gradonosni oblak ili retki zakasneli mraz u aprilu lokalno su mogli da nanese štetu, ali to je nakako bilo vrlo sporadično i priličilo je tada uobičajenim vremenskim prilikama, a štete su bile u okvirima koje je svako iole dobro organizovano gazdinstvo moglo relativno lako da nadoknadi.

Globalna promena klime 

Danas, ne samo da vremenske prilike postaju ključni faktor rizika poljoprivredne proizvodnje, već je problem globalne promene klime redovno postao prva tačka dnevnog reda svake sesije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Problem je globalnog karaktera i na tom nivou ga treba i rešavati. Šta je to što nas je za samo manje od pola veka dovelo od uobičajenih letnjih lokalnih pljuskova i umerenih vetrova do superćelijskih oluja, snega u aprilu, obilnih padavina, poplava… pitanje je za struku.

Kakvo nas leto čeka? Objavljena sezonska prognoza poznatog prognostičkog centra

Nije uteha to što će se doneti neki zakoni, rezolucije, preporuke… U okolnostima kada razmišljamo kako se nositi sa ovim pojavama, sada, u ovom trenutku kada nam tako poremećena klima nanosi ogromne štete u poljoprivredi i samo doliva ulje na plamen nezadovoljstva poljoprivrednih proizvođača u celom svetu svakako treba tražiti pragmatična i praktična rešenja. Da se ne bavimo mnogo svetskom politikom, možda je interesantnije da se pozabavimo aktuelnom situacijom na našim poljima.

Upravo, sada je pravi trenutak za to kada su ratarski usevi u naponu vegetacije i kada očekujemo prve voćarske i povrtarske plodove.

Skener sezone 

Kratak skener ovogodišnje ekonomske 2023/24. godine sa agrometeorološkog aspekta na poljima srpskih njiva bi bio sledeći: jesen neuobičajeno topla, novembar topao i kišovit, decembar treći najtopliji mesec u poslednjih 70 godina. Posledica po useve je bila ta da su ovakvi vremenski uslovi "isprovocirali" ranu vegetaciju "kada joj vreme nije", što će za posledicu kasnije imati mnogo osetljiviju biljku za zimske uslove i nagli zastoj vegetacije.

Februar bio najtopliji u istoriji: Poljoprivrednici posebno strahuju

Zima blaga, sa malo ili sasvim bez snega, što je za posledicu imalo veoma loš režim vlage sa kojim su usevi ušli u proleće. Mart 2024. - najtopliji mart od kada se mere temperature u Srbiji. April - promenljiv sa pojavom mraza u nekim predelima do -5^oC, a u zapadnim delovima zemlje i sneg, vlažan i težak. U Vojvodini, žitnici Srbije, tek četiri kišna dana sa prosečnim padavinama od oko 20 litara po metru kvadratnom, što je više nego duplo manje od potrebnog nivoa padavina. Početak maja obećava da može u velikoj meri da "sanira" vremenski rolokoster iz prethodnog perioda.

Za samo nekoliko dana palo je lokalno i više od 50 litara kiše, što je u velikoj meri uticalo na oporavak klonulih biljaka i povećalo šanse za rodnost svih biljnih vrsta. Za neke biljne vrste (voćarske pre svih) je možda i kasno, ali u svakom slučaju i za njih je majska kiša dobrodošla. Utisak je da su na udaru najizloženije bile voćarske kulture.

Blaga zima i topao mart su uticali na to da smo imali rano cvetanje uglavnom svih voćarskih kultura, pa se period vegetacije značajno pomerio za tri do četiri nedelje, pre uobičajenih rokova.

Aprilski mraz i sneg u pojedinim predelima Srbije, oštetili su pre svega osetljivije voćarske kulture kao što su kajsija i breskva, ali šteta je možda i najveća kod najzastupljenije voćarske kulture, a to je šljiva. Po nekim procenama umanjenje roda voćarskih kultura bi moglo da iznosi čak oko 250.000 tona, što bi po nekim prosečnim cenama od 0,50 evra/kg, moglo da proizvede ukupnu štetu od oko 125 miliona evra. Mnogo!

Naravno, tradicionalno skoro svake godine delovi Srbije koji su najveći proizvođači bobičastog voća imaju problem sa kasnim mrazom i vlažnim snegom koji lomi mlade izdanke i lastare. Naravno, ni ova godina po tome nije izuzetak, pa se i kod maline, jagode i kupine očekuje umanjeni rod. Došli smo najzad i do najrasprostranjenijih biljnih vrsta kod nas, a to su ratarske kulture.

Kukuruz i soja sejani u prašinu

Sušni period u vreme setve kukuruza, soje i suncokreta, otvorio je su dilemu da li sejati ranije ili sačekati kišu, pa posejati kasnije. Krajem aprila pšenica je znatno usporila svoju dinamiku vegetacije, pa su čak neke sorte počele i da vlataju neuobičajeno rano.

Poseban problem je najezda poljskih miševa i ostalih štetočina kojima je blaga zima i period bez magle izuzetno pogodovao za razmnožavanje. Kukuruz, soja i suncokret su posejani takoreći u prašinu, pa su poljoprivrednici imali posebnu bojazan kako će izgledati nicanje ovih kultura.

Revidirana prognoza prinosa za tri žitarice - toplo proleće pogoduje evropskim usevima

Taman je počeo da se širi defetizam i strah, kako će uopšte izgledati naši bilansi žitarica i uljarica, kad evo majskih kiša zlata vrednih. Stara je istina da nema blagotvornije kiše od Đurđevdanske. Za samo nekoliko dana palo je u proseku između 30 i 50 litara kiše. To je i dalje nedovoljno za maj mesec, ali tek smo u prvoj dekadi. Najave novih padavina potpuno su promenile raspoloženje naših paora (i ne samo njih) u pogledu procena prinosa.

"Lazo, vraćaj se, pala đurđevdanska kiša"

Koliko je od vajkada bila važna ta đurđevdanska kiša, a da bismo ujedno i relaksirali ovu tešku priču, mislim da je na ovom mestu najprimerenije da se setimo jedne od mnogobrojnih anegdota koje se vezuju za, po mnogima najboljeg ministra finansija u srpskoj istoriji, doktora Lazara Pačua. Za vreme tzv. "Carinskog rata" (1905. godine), Srbija, koja je pre toga "vezala" nekoliko loših poljoprivrednih godina bila je primorana da uzima međunarodne zajmove.

Tako je ministar finansija Lazar Paču otišao u London da, kako je on rekao, "ište još malo para za domovinu". Englezi su se malo "pravili Englezi", pa je Paču ostao malo duže da pritiska, kuka i moli. Negde posle Đurđevdana stigao je u London brzojav iz Srbije od predsednika vlade Nikole Pašića u kome je pisalo "Lazo, vraćaj se, para ne treba, pala đurđevdanska kiša".

Danas, 2024. godine, pala je đurđevdanska kiša, ali nažalost problemi nisu nestali. U vreme Lazara Pačua, niko nije znao šta su to superćelijske oluje, niko nije znao šta su to ozonske rupe, nisu se topili glečeri, nisu se formirali klimatski fenomeni poput "El ninja". Ako je naš paor početkom dvadesetog veka prebrinuo svoje brige ako padne đurđevdanska kiša, današnji poljoprivrednik će strepeti i dalje od svih mogućih vremenskih iznenađenja koja to čak više Iinisu, s obzirom na to koliko se učestalo javljaju.

Priroda vraća sa kamatom

Da ne bismo dalje lamentirali nad "zlom sudbinom" zbog vremenskih prilika, jedini način da nađemo adekvatan izlaz iz realnih problema jeste da se pronađe adekvatan odgovor na ove probleme. Svetska zajednica (Ujedinjene nacije) traže rešenje kroz obavezujuće ugovore poznatih pod imenom "klimatski sporazumi". Iskustvo govori da se mnoge zemlje na jedan diskretan i skriven način suprotstavljaju ovim sporazumima kroz nedoslednu primenu. Čak je u jednom trenutku i najrazvijenija država sveta (SAD) izašla iz Pariskog klimatskog sporazuma. Sporazum u osnovi propisuje obaveze država o sprečavanju nastanka efekta "staklene bašte".

Sa druge strane, zemlje u razvoju teško implementiraju svoje obaveze o smanjenju upotrebe fosilnih goriva koja su najodgovornija za zagađenje atmosfere i stvaranja ozonskih rupa. Problemi, problemi, a priroda ne prašta. Vraća nam (sa kamatom) ono što smo od nje vekovima krali.

Srbija je donela Zakon o klimatskim promenama još 2021. godine kao i operativna dokumenta sa vremenskom agendom. Možda je to i dovoljno sa aspekta normativne uređenosti, ali praksa je nešto drugo. Ne treba biti mnogo pametan, pa ne primetiti da čak ni Evropska unija za koju se najmanje može reći da nije posvećena borbi za očuvanje ekoloških vrednosti i promene klime, ipak polako odustaje od ambicioznog plana iznetog u tzv. "Zelenoj agendi". Doduše, taj blagi otklon je posledica protesta poljoprivrednika koji je trebalo da plate najveći ceh potpunoj implementaciji ove agende.

Najzad, da zaključimo: posledica od vremenskih prilika po ukupan poljoprivredni rezultat u Srbiji u ovoj godini će biti. Međutim, budimo realni, pa da konstatujemo da je situacija danas ipak mnogo bolja nego pre samo mesec dana, pa ipak, uz već konstatovane štete, možemo očekivati jedan solidan prinos u zavisnosti od kulture do kulture, ali svakako prinos koji ne bi trebalo da ovu godinu obeleži kao ekstremno lošu. Da li će biti dobra ili manje loša ili više dobra pokazaće vreme koje je ispred nas.

_{Naslovna fotografija: Martina Pavlović/Julijana Kuzmić}