• Španija
  • 19.05.2020. 15:00

Nikad gora godina za uzgoj koštičavog voća u Španiji?

Ovogodišnja proizvodnja koštičavog voća poput breskvi, marela, šljiva i nektarina u Španiji smanjiće se za najmanje 15 odsto, a u najgoroj situaciji je regija Valensija gde je ugroženo 40 odsto proizvodnje.

Foto: Julijana El Omari
  • 97
  • 11
  • 0

Španija je vodeća evropska zemlja u proizvodnji voća, pogotovo kada su u pitanju citrusi, ali ipak našla se u problemima. Na osnovu procena Odbora za koštičavo voće (FEPEX) koji je sastavljen od udruženja proizvođača i trgovaca, ovogodišnja proizvodnja smanjiće se za najmanje 15 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Pad proizvodnje 

Smanjenje između 15 i 20 odsto očekuje se u severnim područjima Španije, poput Aragona i Katalonije, iako berba tamo nije nije ni krenula. Pad proizvodnje najvećim je delom posledica smanjenja površina koje je u Kataloniji i Ekstremaduri iznosilo oko 2.000 hektara.

Slična je situacija i u ostatku Evrope, a pad se očekuje i u Italiji i Francuskoj.

Regija Valensija u najgoroj situaciji

Proizvođači koštičavog voća iz španske pokrajine Valensija suočeni su s katastrofalnim rezultatima ove godine. Valensijsko udruženje poljoprivrednih proizvođača (AVA-ASAJA) upozorava da je 40 odsto proizvođača marela, breskvi, nektarina i šljiva odlučilo da izvadi svoja stabla nakon berbe, pogotovo u julu i avgustu s obzirom na kontinuirani nedostatak profitabilnosti.

Cirkularna ekonomija je spas za poljoprivredu? Španija već počela sa primenom

Prema statistikama španskog Ministarstva poljoprivrede, u toj regiji se na preko 10.000 hektara nalaze zasadi ove vrste voća. Stoga, ovo udruženje procenjuje da će nestati proizvodnja na oko 4.000 hektara.

Ovom već drastičnom smanjenju dodaje se još 2.000 hektara koje je regija izgubila u poslednjih desetak godina, te 8.000 hektara izgubljenih od 2002. godine.

Zbog klimatskih ekstrema smanjena berba za 20 odsto

Agrarna organizacija zbog svega optužuje probleme u marketingu, virus korona, ali i stroge standarde koje su nametnuli evropski trgovci. Prema njihovom mišljenju, još jedan odlučujući faktor za lošu sezonu koštičavog voća su klimatski ekstremi koji su zadesili zemlju u poslednjih nekoliko meseci, a rezultirali su smanjenjem berbe u Valensiji za više od 20 odsto. 

Uticaj oluje Glorija u januaru i rekordan broj kišnih dana u aprilu, u kombinaciji s visokim temperaturama, uglavnom su krivci za lošu berbu ranih sorata.

Predsednik AVA-ASAJA, Kristobal Aguado, kaže za freshplaza: "Stanje s koštičavim voćem u regiji Valensija je očajno. Što se tiče profitabilnosti, prošla godina bila je najgora u poslednjih 30, a ako se ova sezona završi jednako loše kao što je i započela, znatan broj proizvođača odustaće od proizvodnje - ili će se voćarima plaćati pristojna cena ili neće biti proizvodnje".

Do 2050. smanjiće se vrednost evropske poljoprivrede za 16%?

Takođe, smatra da je loše izgubiti tradicionalni deo španske poljoprivrede, uprkos tome što će se neki voćari odlučiti za sadnju citrusa ili badema - što bi moglo da dovede do viška takvih proizvoda u budućnosti.


Tagovi

Španija Koštićavo voće Breskve Nekatrine Šljive Marele


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.