• Voćarstvo u 2020.
  • 02.10.2020. 12:00

Obim proizvodnje voća prosečan, kvalitet solidan, a cena natprosečna

Kvalitet voća u Srbiji ove godine i nije na zavidnom nivou, veliki uticaj na takav ishod imali su mraz krajem marta meseca i nedostatak suvih materija u plodovima, ali proizvođači mogu da budu zadovoljni cenom voćarskih kultura, ocenjuje Nenad Magazin.

Foto: Bigstock/Ravil Sayfullin
  • 139
  • 11
  • 0

Godina 2020. za voćarstvo po pitanju cena bila je natprosečna, po obimu proizvodnje prosečna, a kvalitetom plodova ne možemo u velikoj meri da se pohvalimo, ocenio je u razgovoru za Agroklub profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin.

"Kod pojedinih voćnih vrsta došlo je do problema u kvalitetu zbog nedostatka suvih materija. Višnja je teško sakupljala suve materije, kvalitet kruške bio je dosta oštećen zbog mrazeva, slična situacija bila je i sa kajsijom, ali svakako proizvođači vole da imaju dobru cenu, tako da je u tom pogledu ova godina bila zadovoljavajuća za njih", navodi Magazin.

Visoka cena za jagodu

Korona godina, ipak, išla je na ruku određenim voćarskim kulturama. Zahvaljujući tome što je došlo do poremećaja na tržištu, jagoda je imala veoma visoku cenu kako na domaćem tržištu, tako i u izvozu.

Cena domaćih jagoda previsoka?

"Ukupan obim proizvodnje je bio smanjen za nekih 10 odsto što znači da je bilo ispod 35.000 tona ukupno, ali cene su bile veoma dobre. U pojedinim delovima Srbija i u određenim periodima cena je u otkupu bila i iznad 200 dinara što je izuzetno dobra cena. Jeste bilo i oštećenja jagode usled mraza, ali je dobro što kod nje nikada ne izmrzne celokupan rod."

Cena jabuke se 'čeka' u hladnjačama

Posledice mraza osetile su kajsija, trešnja, kruška. Štete je bilo i na jabuci ali se, napominje Magazin, ispostavilo da je ta šteta znatno manja od očekivane.

"Zahvaljujući velikom potencijalu rodnosti došli smo do toga da je ovo ipak rekordna godina u proizvodnji jabuke, ali tome doprinosi i to što je dobar deo nekih ranije podizanih zasada ušao u punu rodnost", dodaje naš sagovornik.

Manji rod jabuka u Srbiji - čeka se bolja cena, ali ne i izvoz na rusko tržište?

Jabuka se prvobitno prodavala za 60 i više centi po kilogramu da bi kasnije pala na 30 dinara. To, smatra naš sagovornik, može predstavljati problem voćarima koji nemaju dovoljno skladišnih kapaciteta.

"Ozbiljni proizvođači koji imaju hladnjače, dobar deo jabuke čuvaju i čekaju još bolju cenu."

Najveći problem u domenu prikupljanja suvih materija

Za šljivu, po površini koju zauzima, najzastupljeniju voćnu vrstu, ova godina bila je prosečna kada je u pitanju obim proizodnje. Početna cena od 60 i više dinara po kilogramu je obećavala, međutim kasnije je pala kod kasnih sorti.

"To je i normalno. U jednom trenutku je u otkupu iznosila od 25 do 35 dinara po kilogramu. Iako sorta stenlej daje nižu cenu, većina proizvođača se odlučuje za nju jer ima visok potencijal za plasman", navodi Magazin.

Slab rod i loš kvalitet šljive - cena 20 dinara?

Što se tiče kvaliteta šljive i ostalih koštičavih voćnih vrsta, prema rečima Magazina, najveći problem nastao je u domenu prikupljanja suvih materija.

"Godina je specifična klimatski, nije bilo visokih temperatura, nije bilo toliko ni suše osim u septembru i u aprilu, ali preostali deo godine, pogotovo u prvom delu vegetacije bile su niske temperature i kiša i to je uticalo na to da voćne vrste slabije sakupljaju suve materije."

Zbog mraza, kajsija u preradu

U pogledu kvaliteta, veliku ulogu odigrao je i mraz, napominje naš sagovornik što se značajno osetilo u proizvodnji kruške koja je u veoma malo obimu na tržištu završila u vidu svežih plodova i kao prvoklasna roba.

Posledice osetila je i kajsija čiji je rod desetkovan pa je izmrzlo čak 90 odsto njenih plodova, dodaje Magazin.

Kajsija i šljiva u opasnosti, a ratari neka sačekaju

"Najviše je kriv mraz koji je bio krajem marta. Kajsija je imala dobru cenu, rane sorte posebno, bila je oko 150 dinara u početku nakon čega je i pala. Međutim, dobro je što većina proizvođača uzgaja kajsiju za preradu i tu ostvaruje cenu i od oko 50 dinara za kilogram što nije loša cena i može se ostvariti solidna dobit", ukazuje sagovornik našeg portala.

Borovnica povratila uloženo?

Kod maline zabeležen je pad u obimu proizvodnje, ali su proizvođači mogli da budu zadovoljni otkupnom cenom što će se, smatra Magazin, odraziti i na cenu u izvozu. Borovnica kao, kako je naš sagovornik opisuje, zvezda u usponu, ostvarila je i dobar rod i adekvatnu cenu.

Počeo otkup borovnice - kvalitet bolji od prošlogodišnjeg

"Već godinama borovnica u Srbiji počne da se prodaje sa cenom od šest, 6,5 evra po kilogramu i to se kasnije spusti na četiri i po, a padne i na manje od tri evra. Većina je mladih zasada, dobri su proizvođači, prinosi su 12 do 15 tona po hektaru i to su dobri prinosi, u lošijim zasadima prinosi su manji. Sa tim pomenutim rodom može da se ostvari brzo i povraćaj uloženog novca. Bilo je malo problema sa bolestima, ali je kvalitet generalno dobar."

Bez problema u izvozu

Iako su mnogi izvoznici imali problem sa izvozom poljoprivrednih proizvoda zbog krize izazvane virusom korona, otežanim okolnostima i pooštrenim merama, u izvozu voća nije bilo velikih problema, ocenjuje Magazin.

"Očekivali smo više problema u izvozu nego što ih je bilo. Veći su problemi kod nas na terenu, slaba povezanost sektora prerade, sektora otkupa, nedostatak skladišnih kapaciteta", zaključuje naš sagovornik.


Tagovi

Voće Prinosi Kvalitet Cena Nenad Magazin Mraz Otkup Izvoz


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.