Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Štetočine na šljivi
  • 12.05.2022. 13:30
  • Zlatiborski okrug, Bioske, Užice

Od šljivine ose rod može da podbaci i do 80 posto

U užičkom kraju u višim predelima šljive napada šljivina osa, a u nižim i plamenjača i šupljikavost lista. Od ove ose rod može da podbaci i do 80 posto.

Foto: Zvezdana Gligorijević (ilustracija)
  • 167
  • 60
  • 1

U užičkom kraju u zavisnosti od lokaliteta i sorte zasadi šljiva se nalaze u različitim fazama cvetanja do procvetavanja. Ujedno je to i period kada se intezivno radi na zaštiti šljiva od raznih bolesti. U nižim krajevima užičkog kraja naročite probleme prave žuta i crna šljivina osa i plamenjača. U višim krajevima osa je glavni uzrok da rod podbaci.

U domaćinstvu Gorana Jarakovića iz Bioske uzgoj šljive i proizvodnja rakije je tradicionalni posao. U njegovoj porodici tradicija proizvodnje rakije prenosi se već sedam kolena, a domaćinstvo Jaraković se spominje i u spisima Jovana Cvijića. Na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu trenutno ima oko 500 stabala šljive, a ove godine su posadili još 300, dok je u planu još nekoliko stotina stabala. Ovaj domaćin već ima iskustva sa šljivinom osom i opasnošću koja ona nosi.

"Mi se nalazimo na 900 metara nadmorske visine i nema mnogo bolesti šljiva. Uglavnom su one zastupljene u nižim krajevima. Na ovoj visini samo opstaje šljivina osa. Ona čak može da preživi mraz i da postane ponovo veoma aktivna. Ako se ne bi prskalo sa preparatima, gubitak bi bio i do 80 posto", rekao je Jaraković.

Larve se hrane sa unutrašnjosti ploda

Zato on preduzima sve neophodne mere zaštite.

"Pred cvetanja koristimo preparat i prskamo voće, a isti postupak ponavljamo i deset dana posle cvetanja. Takav postupak nam omogućava da se šljiva potpuno zaštiti od šljivine ose."

On je objasnio da šljivina osa polaže jaja u plod, koji se ubrzo sasuši, jer se larve hrane sa unutrašnjosti ploda. Tretman zaštite se ponavlja svake godine.

Praćenje ovih štetočina se radi postavljanjem belih lepljivih klopki u zasade šljiva

Diplomirani inženjer Milena Ćirić iz Savetodavne poljoprivredne službe Užice, kaže da žuta i crna šljivina osa (Hoplocampa flava i Hoplocampa minuta) imaju jednu generaciju godišnje.

"One prezimljavaju u stadijumu gusenice u zemljištu. U periodu cvetanja ženke polažu jaja na ili između čašićnih listića cvetova. Štete prave gusenice koje se ubušuju u tek zametnute plodove. Napadnuti plodovi otpadaju, a samo jedna gusenica može oštetiti i do pet plodova. Praćenje ovih štetočina se radi postavljanjem belih lepljivih klopki u zasade šljiva", kaže Ćirić i dodaje da su prvi ulovi na užičkoj teritoriji registrovani 4. aprila ove godine.

Mere zaštite

Ona mere zaštite od šljivinih osa preporučuje nakon piljenja gusenica, a pre njihovog ubušivanja u tek zametnute plodiće i sprovode se isključivo u fazi precvetavanja voćke kada pčele i drugi polinatori nisu prisutni u zasadu. Preporučuje hemijski tretman nekim od registrovanih insekticida na bazi deltametrina.

Takođe, u zasadima u precvetavanju, sprovodi se tretman u cilju zaštite tek formirane lisne mase od infekcija gljivama prouzrokovačima šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila) i plamenjače šljive (Polystigma rubrum) na bazi aktivne materije mankozeb ili kaptan.

Aktuelna plamenjača šljive - kako zaštititi zasade?

"Plamenjača šljive (Polystigma rubrum) je gljivično oboljenje šljive. Simptomi se javljaju na listu, u vidu pega različitih veličina. Pege su u početku žućkaste, pa narandžaste i na kraju crvene boje. Sa lica lista pege su malo ispupčene, a sa naličja udubljene. Jače napadnuto lišće prevremeno opada u avgustu ili početkom septembra.

Lišće se inficira ukoliko je mlado i kad se na njemu nalaze kapi kiše ili rose, pri čemu je temperatura vazduha iznad 8°C. Kritičan period za zaražavanje je od početka listanja pa dve do tri nedelje posle precvetavanja".

Tretmane obaviti pre padavina

Ona navodi da se suzbijanje izvodi najčešće po precvetavanju, izuzev ako se radi o osetljivim sortama (požegača, čačanska lepotica), a listanje se dogodi pre cvetanja, tretiranje treba obaviti na početku. Tretiranje se obavlja nekim od fungicida na bazi aktivne materija mankozeb, kaptan, propineb i drugi. Nakon 10-14 dana potrebno je ponoviti tretman.

"Šupljikavost lista je gljivično oboljenje koje napada sve vrste koštičavog voća. Napada list, plod i mladare. Karakterističan simptom je šupljikavost koja nastaje usled ispadanja unutrašnjeg dela pege. Usled jačeg napada voćka ostaje gotovo bez lišća", kaže Ćirićeva.

Primena insekticida u fazi cvetanja zabranjena

Za razliku od ostalih bolesti, osnovna zaštita obavlja se u jesen, kada opadne više od 50 posto lišća i u proleće pre kretanja vegetacije.

"Za ove tretmane koriste se preparati na bazi bakra, na temperaturama višim od 7⁰C. Tokom vegetacije nakon cvetanja preparati na bazi aktivnih materija mankozeb, kaptan, propineb i drugi. Tretman je potrebno ponoviti nakon dve do tri nedelje. Tretmani zavise od godine, u kišnim uslovima veće su mogućnosti infekcije, pa bi zaštitu trebalo obaviti pre najavljenih padavina", savetuje ovaj savetodavac.

Na kraju je naglasila da je primena insekticida u fazi cvetanja zabranjena.


Tagovi

Šljivina osa Goran Jaraković Bolesti šljiva Milena Ćirić Štetočine Plamenjača šljiva Šupljikavost lista


Autorka

Zvezdana Gligorijevic

Više [+]

Novinar više od 20 godina. Kao dopisnik pokriva veliki deo Zlatiborskog okruga - Užice, Zlatibor, Bajinu Baštu, Arilje, Požegu, Kosjerić, a ponekad i ostale opštine Zapadne Srbije.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Vilin konjic