• Bolesti šljive
  • 27.06.2020. 16:00

Aktuelna plamenjača šljive - kako zaštititi zasade?

Učestale padavine i temperature između 10 i 26 stepeni pogoduju razvoju patogena u zasadima šljiva. Kako bi se smanjila šteta, potrebno je sprovoditi mere zaštite u ranim fazama razvoja šljive, ističe stručnjak za zaštitu bilja Ivana Obradović iz Poljoprivredno stručne službe Prokuplja.

Foto: Petar Ninić (ilustracija)
  • 130
  • 11
  • 0

U godini kao što je ova, česte padavine mogu da dovedu do pojave bolesti u zasadima šljiva. Ukoliko se ne pirmeni adekvatna zaštita, može doći do velikih oštećenja. Štete nastaju usled prevremenog opadanja lisne mase, što onemogućava dozrevanje plodova pa oni gube upotrebnu vrednost. Obolele voćke često ponovo prolistaju, što dovodi do iznurivanja biljaka, otežava dozrevanje lastara i povećava osetljivost prema mrazu, objašnjava Ivana Obradović stručnjak za zaštitu bilja iz Poljoprivredno stručne službe Prokuplja.

Uzrok bolesti - nestabilni vremenski uslovi

Takođe, Obradovićeva ističe da povećana vlažnost vazduha i temperatura između 10 i 26 stepeni pogoduju razvoju patogena. Kako smo ranije pisali, izuzetno nestabilni vremenski uslovi sa učestalim padavinama i optimalnim temperaturama pogoduju razvoju biljnih bolesti kao što su bakteriozna plamenjača jabučastog voća, plamenjača i pepelnica vinove loze.

Razvoj bakteriozne plamenjače - nastavak nestabilnog vremena

Ovakvi uslovi sa povećanom vlažnošću vazduha stvorili su povoljne uslove za razvoj truleži plodova koštičavog voća.

Simptomi infekcije se javljaju na lisnoj masi i u početku su to bledožute, okrugle pege nepravilno rasute po lišću. Vremenom se pege uvećavaju, postaju narandžasto-žute, a kasnije i narandžasto-crvene. Na jednom listu može da bude i do 150 pega. Pege se spajaju kada dolazi do opadanja celokupne lisne mase. Obolela stabla izgledaju kao da su spaljena vatrom.

Koje su mere zaštite?

S obzirom da se patogen održava u opalom lišću šljive, osnovna mera zaštite je sakupljanje, spaljivanje ili dublje zaoravanje zaraženog lišća. Druga značajna mera je suzbijanje patogena hemijskim putem.

Bolesti voća napadaju: Preporuke voćarima za zaštitu trajnih zasada

Prvo tretiranje bi trebalo da se obavi po precvetavanju šljive, jer lišće mora da bude zaštićeno u najranijim fazama razvoja. Ukoliko postoje uslovi za infekciju tokom vegetacije, šljivu bi trebalo štititi fungicidima nekoliko puta. U ovu svrhu se koriste fungicidi na bazi folpeta, kaptana i mankozeba, zaključuje stručnjak za zaštitu bilja iz Prokuplja.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Zasadi šljiva Patogeni Plamenjača Trulež Pege Ivana Obradović Bolesti šljive


Autorka

Mina Erić

Mina je diplomirani filolog, zaljubljenik u novinarstvo, prirodu i zelenu boju. Životni moto: "All you need is faith, trust and a little bit of pixie dust"