Po čemu se bela malina razlikuje od crvene i koje su joj prednosti?

Porodica ruža uključuje oko 3.500 biljnih vrsta među kojima su mnoge naše poznate voćke (jabuke, kruške, trešnje, višnje). Unutar spomenute porodice je i rod Rubus u koji ubrajamo kupine i maline.

Poslednje spomenuto je voće niske energetske vrednosti (samo 52 kcal na 100 g ploda) s visokim sadržajem važnih ugljikohidrata, organskih kiselina, vitamina i fenola koji deluju kao antioksidativna zaštita organizma od stresnih faktora. Jedna je ovo od najpopularnijih voćnih vrsta za uzgoj zbog svoje sposobnosti uspevanja u različitim klimatima. Takođe, obećavajuća je funkcionalna hrana zbog sadržaja bioaktivnih materija u tkivu. Plod sadrži oko 10-23% suve materije. Među organskim kiselinama u plodu najviše je limunske, jabučne, oksalne i jantarne kiseline. Sadržaj askorbinske kiseline u bobicama varira od 5-40 mg/100g, dok ukupnog tokoferola ima od 14-36 mg/100g. Plodovi akumuliraju visoki sadržaj polifenolnih materija do 142 pa do čak 758 mg/100g. Sadrže gvožđe, bakar, vlakna, vitamin B.

Osim crvenih sorti koje su najraširenije, u svetu su razvijene maline s ljubičastim, crnim, žutim i belim plodovima. Obojenje zavisi od sadržaja pigmenata u plodu.

Besmislenom mutacijom do novog voća

Antocijanini i karotenoidi se smatraju najvažnijim pigmentima u raznim sortama malina. Antocijanini su pigmenti topljivi u vodi i smatra se da odlažu prezrelost ploda, da produžuju trajanje nakon branja, te da sprečavaju oksidativni stres. Poznat je i njihov blagotvorni uticaj na osobe koje ih redovno konzumiraju jer deluju povoljno na prevenciju krvožilnih oboljenja, starenje, razne upale, debljinu i karcinom. I na kraju, prema sadržaju antocijanina odnosno boji ploda, potrošači će odabrati onaj željene zrelosti i ukusa.  

Karotenoidi su grupa prirodnih žutih, narandžastih i crvenih pigmenata, a jedan od najpoznatijih je beta-karoten. On potiče stvaranje melanina u ljudi i time neutralizuje negativan učinak sunčevih zraka. Beta karoten smanjuje rizik od srčanog udara, te je poznat u prevenciji karcinoma.

U crvenoj malini su prisutni i jedni i drugi, no pojavom tzv. besmislene (Nonsense) mutacije nastala je bela. Danas su prisutne u rasadnicima, nose naziv Rubus idaeus i evoluirale su uz pomoć prirodne mutacije prilikom koje je dominantni gen za boju ostao inaktiviran. Gen antocijanidin sintaze (Ans gen) kontroliše pigmentaciju te se na njemu prirodnim putem desila mutacija koja je uzrokovala prestanak biosinteze proteina za stvaranje boje.

Antocijanidin sintaza omogućava prelazak leukoantocijanidina u antocijanidin iz kojeg će kasnije nastati nama poznati antocijanini. Mutacija rezultira vizualno smanjenim crvenilom ploda. Prema ovoj pretpostavci današnje bele su iste kao one crvene, ali bez crveno obojenih plodova.

Bela, žuta ili zlatna malina kako ih još nazivaju u svetu, bojom variraju od skroz bledih plodova preko narandžastih i blago žuto-rozkastih sorti.

Zašto su žute maline sve traženije na domaćem tržištu?

No, u prirodi je i od ranije poznata malina zrelih žutih plodova.

Postoji i himalajska žuta 

Ova je vrsta zapisana i otkrivena još 1800. godine. Pripada porodici ruža i iz istog je roda kao i naše maline Rubus, ali predstavnik je posebne vrste R. ellipticus za razliku od mutiranih belog ploda koje su varijeteti vrste Rubus idaeus. Himalajska malina izvornog imena ainselu, poreklom je s područja Kine, Nepala, Indije, Pakistana. Trnoviti grmovi mogu narasti i do 4,5 m u visinu, a slatke plodove vole ptice i slonovi. Raste kao divlji korov na području Himalaja i retko se bere za ishranu. Ubraja se u 100 najinvazivnijih biljnih vrsta. Ime je dobila po eliptičnom obliku listova.

Jedna teorija tvrdi da neke od današnjih kultivisanih sorti belih dolaze od žute himalajske te su razvijana u pravcu stvaranja krupnijeg ploda sa boljim ukusom. Naučnici još nisu potvrdili ova nagađanja.

Razlike u odnosu na crvene i crne sorte

Bela malina za razliku od ljubičastih, crvenih i crnih sorti ima smanjeni kapacitet stvaranja pigmenta antocijanina. Što je žuta boja intenzivnija, pigmenti karoteni dolaze više do izražaja. Ovakav sadržaj pigmenata deluje na stvaranje karakterističnog ukusa i lekovitih svojstava sorte. U belim sadržaj beta-karotena je 9,9 mL/100 g, dok je on u crvenih sorti oko 0,28 mL/100g. 

Prema pojedinim istraživanjima manje antocijanina u svetlim plodovima može značiti manje alergija na maline kod dece i trudnica. Plodovi belih su slađi i manje kiselkasti, a često su i krupniji. One imaju manje semenki pa su pogodnije za izradu pekmeza i sokova. Sorte belih poznate su po tome da tolerišu jake zimske mrazove. Ukusom su često kombinacija malina, kajsija ili čak banana.

Dve grupe sorti belih 

Svako malo, pojavile bi se u prirodi mutacije na malinama i biljka bi rodila bledim plodovima. Tokom godina uzgajivači su se trudili da ukrste ovakve biljke ne bi li stvorili stabilnu sortu. Postoje dve grupe sorti belih, one koje rode jednom i one koje rode dva puta na godinu.

Anne je bledo žućkasta sorta slatkih i krupnih plodova. Otporna je na Phytophtoru i rodi dvaput u sezoni na istoj stabljici, slabijim rodom početkom leta i bogatije krajem leta.  

Fall Gold rodi bledo-žućkastim slatkim i sočnim plodovima na uspravnim stabljikama. Plodovi su stožastog oblika i beru se kasnije u sezoni.

Duoble Gold biljke su jako plodne i dva puta u sezoni rode rozkasto-žućkastim plodovima.

Golden Everest je biljka visoke rodnosti, donosi krupni i slatki plod u leto. Svi plodovi ne dozrevaju istovremeno pa se obavlja više berbi. Otporna je na bolesti. Jednostavna je za održavanje i voli osunčana mesta.

Kiwi Gold je stalno-rađajuća (everbearing) sorta poznata po svojim breskva-žutim plodovima. Rodi dvaput u sezoni, otkrivena je u zasadu Heritage sorte na Novom Zelandu, a patentirana (registrovana) je u SAD-u.

Yellow Sugana je sorta gotovo bez trnja. Njeni veliki čvrsti plodovi pojavljuju se dvaput godišnje. Poznate su još sorte: Altai Desert, Cornish Victoria, Apricot, Ananas, Amber Yellow, Golden Summit, Golden West, Golden Queen, Honey Queen i druge.

Crvene maline su u uzgoju najraširenije, žute se tek probijaju do potrošača, dok se crne uzgajaju samo u nekim područjima istočne USA (Rubus idaeus occidentalis). Ljubičaste su hibridi crvenih i crnih malina.

Prepoznatljivost na prvu

Rusija je najveći proizvođač sa preko 20 posto udela u svetskoj proizvodnji. Ne zaboravimo da se i Srbija visoko kotira po proizvodnji, a onda i po izvozu one zamrznute u svetu. 

Neki će se predstaviti kupcima svojim jedinstvenim inovativnim prerađevinama, dok će drugi posaditi nove i drugačije egzotične vrste iz dalekih zemalja. I bele sorte zanimljive su kao nešto novo i drugačije. Probajte ih!