Postavljeno prvo ogledno polje borovnice s metereološkom stanicom

Na ideju o postavljanju oglednog zasada visoko žbunaste borovnice i meteorološke stanice za prognozu bolesti došao je agronom Zoran Maričić sa kolegama.

On pojašnjava da se metereološka stanica za prognozu bolesti sastoji iz senzora, merača količine padavina, temperature i vlažnosti vazduha i senzora vlaženja lista koji oponaša list i govori nam da li je list u krošnji biljke vlažan. Ukoliko je tako, tek onda se stvaraju uslovi za klijanje određenih spora za ostvarivanje primarne i sekundarne sekcije. Unutrašnjost stanice ima solarni panel i bateriju koja se sama dopunjuje i radi autonomno.

Bojan Miljanić gradski život zamenio uzgojem borovnice

Srbija ima drugačiju klimu, tako da vladaju drugačiji uslovi!

"Potreban je signal mobilne telefonije, jer se prenos podataka vrši tako što se ubaci kartica u stanicu i vlasniku parcele su dostupni na svaki sat. Preko svoje šifre vlasnik može da uđe na našu portal stranicu svoje stanice i dobija prognozu o mogućnostima na laku, srednju ili tešku infekciju zasada. Stručna služba će mu zatim blagovremeno dati savet u vezi sa zaštitom, tako da se ništa ne radi napamet. Ova stanica je nešto što smo prvi uveli u Srbiji, jer pokušavamo da pratimo trendove u svetu," objašnjava princip rada uređaja Maričić.

Radeći kao agronom preko 20 godina i radom preko 14 godina u firmi "Hoya" iz Subotice, stekao je ogromno iskustvo. Posebno se sa kolegama zainteresovao oko uzgajanja visoko žbunaste američke borovnice, za koju kaže, da je u poslednjih pet do šest godina doživela ekspanziju u Srbiji.

Kaže da su mnoge firme počele da uvoze sadni materijal ove borovnice i to se pokazalo kao jedan jako lep biznis koji donosi solidnu zaradu. "Ali, sa uvozom tog sadnog materijala ljudi su kopirali metodologiju i tehnologiju proizvodnje, odnosno uzgajanje te visoko žbunaste američke borovnice. Međutim, za razliku od Poljske i Holandije, Španije, odakle su sadnice stizale, Srbija ima drugačiju klimu, tako da vladaju drugačiji uslovi i dolazi do pojave drugih patogena. Tako smo došli na ideju da postavimo jedan ogledni zasad gde ćemo vidite šta je to što je naoptimalnije i što najviše odgovara jednoj tehnologiji uzgoja visoko žbunaste borovnice u Srbiji," kaže Maričić.

U Kačeru ogledno polje sa 780 biljaka 

Zbog toga su na polju u Kačeru postavili ogledno polje sa 780 biljaka u 13 redova, na sve moguće načine - u saksijama različitog oblika i zapremine i vrećama s punjenjima od litvanskog treseta i koriste različite gotove premijum supstrata i druge mešavine.

"Za par godina imaćemo egzaktne podatke sa svim mogućim merenjima koje niko neće moći da obori o tome šta daje najbolje rezultate i koja je to tehnologija i način uzgoja borovnice koji možemo primeniti u Srbiji, da ljudi ne bi lutali," objašnjava naš sagovornik.

On kaže da u drugoj-trećoj godini od podizanja zasada ljudi zovu i kažu da imaju problem koji je najčešće nastao u početnom koraku od izbora sadnog i organskog materijala, što je za posledicu imalo gubitak profita. Vođeni takvim problemima prošle godine su formirali Asocijaciju za unapređenje proizvodnje visoko žbunaste borovnice u Srbiji, sa sedištem u Milićevom selu i okupljaju grupu stručnjaka da bi proizvođačima pružili što više informacija.

"U Srbiji je već duži niz godina u disbalansu broj stručnjaka koji mogu da pomognu proizvođačima, jer je mnogo više površina sa zasadima nego što imamo osposobljenog kadra. Na ovaj način možemo biti prisutni u svakoj kući, bar sa tim nekim osnovnim informacijama, a za neke dodatne informacije su lični kontakti", rekao je Maričić i dodao da je već organizovana jedna konferencija u Vrnjačkoj banji.

Maričić kaže da u užičkom kraju ima 60-70 hektara zasada borovnice i prosečne površine su oko jednog hektara.

"Borovnica je jedna od 250 biljaka koje čovek gaji radi ekonomske koristi. Ona je jako osetljiva biljka i može izazvati veliku glavobolju, ako se sa njom ne postupa kako treba, pre svega zbog slabo razvijenog, difuznog, paučinastog korena. Ukoliko korenu ne udovoljite i ne stvorite ambijent kakav treba, vrlo brzo dolazite u problem i zasad se suši. I zbog toga najviše ljudi zovu, pa su morali da vade biljke, pa sve iz početka, da formiraju bankove, da ih sade i slično. Samim tim imaju gubitak jednu do dve sezone. Veoma je važno formiranje podzemnog dela borovnice, jer u suprotnom može da stvori 80 odsto problema," upozorava Zoran.

U Kačeru je ogledni zasad postavljen krajem aprila prošle godine. Prva sezona je prošla, uradili su do sada određena merenja, prate zaštitu i ishranu, sastav organskog materijala koji se nalazi u vrećama i saksijama i to su prvi parametri iz kojih mogu da izvuku neke zaključke. Kasnije će se raditi drugačija rezidba, zaštita i ishrana, da bi videli šta je to dobitna kombinacija za područje Srbije.

Nema izvoza na zapadno tržište bez sertifikata

Maričić kaže da svake godine u Srbiji dolazi do povećanja površina zasada borovnicama, ali svetsko tržište je "gladno" borovnice, a tako će biti i narednih godina.

Borovnica sa našeg područja kako kaže dolazi na rod između velikih tržišta poput Španije, Portugalije, Italije, a pre Poljske i Češke, Ukrajine. Poslednje dve godine zbog klimatskih poremećaja došlo je do pomeranja, pa su se poklopila neka tržišta. Pojašnjava da oktup kod nas nije doveden na nivou kao u ostalim zemljama i da ima mešetarenja, pa dolazi do problema.

"Nema izvoza na zapadno tržište bez sertifikata Global G.A.P. Na Sajmu u Berlinu niko neće sesti sa vama da priča o kupovini borovnice ako nemate ovaj sertifikat i ako niste udruženi. A kod nas udruživanje i sertifikacija idu jako sporo. Rusija je sada preplavljena kako borovnicom iz južne Amerike, tako i iz Evrope, a i Rusi imaju sve više svojih zasada. Treba se okretati zapadnom tržištu. Ne možete sa hektarom-dva borovnice da nastupate sami, već morate da se udružite, da imate količinu, kvalitet i kontinuitet i da 4-5 šlepera ponudite kupcu," kaže naš stručnjak.

Kada je reč o ceni, na početku prošlog otkupa je bila oko 6, ali je padala i na 2 evra zbog preklapanja tržišta.

"Razlog pada je i nedoslednost otkupljivača koji nisu ispoštovali ugovoreno, jer kada se nema sertifikat dolazi se u situaciju da neko ucenjuje, tako da je cena padala i na dva evra", zaključuje naš sagovornik.