Potkornjak - koje su mere zaštite i kada imaju svrhu

Potkornjaci (Scolitidae) tipične su štetočine stabala jer provode život ispod kore ili u samom drvetu. To su bube dimenzija 1 - 8 mm, valjkastog, okruglastog ili jajolikog tela, crne ili smeđe boje. Larve su bele sa tamnom glavom i nemaju noge.

Osim što su česte štetočine šuma, napadaju i ukrasno drveće, voćnjake i vinograde. Rupice na stablu ili granama voćaka ukazuju na prisutnost potkornjaka koji se još naziva i drvenar.

Kako prirodnim putem suzbiti štetočine voća?

Uslovi koji prethode masovnoj pojavi ovih štetočina uglavnom su klimatski, ali značajno je i opšte i zdravstveno stanje zasada. Najčešće napadaju oslabljena i oštećena stabla od suše, mraza ili grada. Pri jačoj brojnosti, potkornjaci mogu napasti i mlađa stabla, posebno ukoliko se plantažni zasadi nalaze u blizini šuma. 

Najznačajnije dve vrste potkornjaka na našem području su mali voćni potkornjak (Scolytus rugulosus) i voćni sipac (Xyleborus dispar).

Biologija potkornjaka

Prva generacija potkornjaka javlja se rano u proleće. Let traje dosta dugo. Nakon parenja ženke traže odgovarajuće stablo u koje buše rupu i u njoj se nastanjaju. Bušotine se nalaze u zoni pupoljaka ili negde drugo u stablu ili granama. Buše hodnik dugačak nekoliko centimetara. Od tog hodnika odvajaju se ogranci prema gore ili dole, paralelno sa osovinom stabla ili grane. Ženke odlažu u proseku 50ak jaja.

Po načinu ishrane, potkornjaci se dele na drvaše i gljivaše. Larve drvaša hrane se sokom iz stabla, a larve gljivaša kao što je vrsta voćni sipac (Xyleborus dispar), gljivicama roda Ambrosia. Napadnuto mlado stablo ili sadnica menja boju kore, listovi postaju manji, latice cveta su bez boje, a ubrzo usledi sušenje izdanaka i čitave biljke. Larve koje se hrane gljivicama ne buše dalje hodnike. U jesen larve se učaure pa prezime odrasli insekti.

Mere zaštite

Ukoliko se odstrane polusuve grane i oslabljena stabala u voćnjaku, smanjuje se mogućnost naseljavanja potkornjaka. Već napadnuta stabla treba rano u proleće, pre nego što izađu odrasli insekti, uklanjati iz zasada i spaliti, s obzirom da štetočina prezimljava u njima.

Najznačajnije bolesti i štetočine biljaka

U proleće, pre kretanja vegetacije, a najkasnije do prve pojave vaši, preporučuje se postaviti mirisne lovne mamce. Mamci se sastoje od vizualnih atraktanta u obliku crvenih lepljivih ploča u kombinaciji sa posudama koje su napunjene sa 94 % etil alkoholom, razređenim sa vodom u odnosu 1:1, koje privlače odraslog insekta. Plastične flaše potrebno je pričvrstiti blizu stabla u visini očiju i pri vrhu treba izbušiti rupice.

Dovoljno je postaviti jednu crvenu lepljivu ploču i posudu sa alkoholom na jedan hektar za praćenje prisutnosti ovih štetočina. Ukoliko se utvrdi prisutnost potkornjaka u voćnjaku, broj mamaca trebao bi se povećati na 8 -10 po hektaru kako bi se uticalo na smanjenje populacije ženki. Mogu se napraviti mamci u domaćoj varijanti. 

Hemijsko suzbijanje otežano kada se već pojave

Zbog neredovnog praćenja leta štetočina, insekticidi se primenjuju prekasno kada se potkornjak već ubuši u drvo pa je hemijsko suzbijanje ovih štetočina veoma otežano i obično daje slabe rezultate.

Suzbijanje potkornjaka moguće je i ubrizgavanjem insekticida, pojačane koncentracije, u bušotine na stablima. Ova je mera moguća u manjim zasadima uz okućnice ili vikendice, odnosno na pojedinačnim stablima.

Ukoliko se prekasno utvrdi napad, posebno u mladim voćnjacima, ponekad ne preostaje ništa drugo nego izvaditi pojedina jako oštećena stabla.

Na malim površinama krečenje stabala može imati važnu ulogu u smanjenju brojnosti. Okrečena stabla manje se zagrevaju tokom zime i na taj način smanjuje se opasnost od izmrzavanja i naseljavanja potkornjaka.

Beli drvotočac: Opasnost za voćnjake - dovoljna jedna gusenica da uništi stablo

Prirodni neprijatelji potkornjaka su razne grupe insekata: neki kornjaši, neke vrste osa najeznica, ali i parazitske ili predatorske muve kao i pojedine grabežljive grinje, a od ptica to su zebe, detlići i pastirice pa je potrebno podsticati njihovu brojnost.

Autor: dipl. ing, Marija Prnjak