Prepolovljena cena šljive u Topličkom okrugu. Kakav je kvalitet?

Berba šljive se privodi kraju na teritoriji Topličkog okruga. Najzastupljenija sorta u južnom delu naše zemlje je stenlej koju odlikuje obilan rod, krupan plod, a pogodna je kako za svežu upotrebu, tako i za spremanje poslastica i rakije.

S obzirom na značajne klimatske promene koje nisu zaobišle ni našu zemlju, kvalitet i prinos mnogih poljoprivrednih kultura je pod znakom pitanja. Dugotrajna suša praćena ekstremno visokim temperaturama u julu i avgustu uzela je danak mnogim poljoprivrednim kulturama.

Slična situacija je i sa zasadima šljive. Prema izveštaju Poljoprivredne stručne službe Kuršumlija, plodovi ove voćke pretpreli su određene štete usled olujnog nevremena praćenim gradom koji je zahvatio veći deo Topličkog okruga (čine ga grad Prokuplje sa naseljenim mestima, opština Blace, Žitorađa i Kuršumlija).

Savetodovac za voćarstvo i vinogradarstvo ove službe, Milan Tošković, ističe da je prinos stenleja ove godine zadovoljavajući, ali da je šljiva iz više razloga nešto sitnija.

"S obzirom na to da je veći deo Topličkog okruga u prethodnom periodu pogođen gradom, šljiva je na tim lokalitetima sitnija i oštećena. U prokupačkim selima Džigolj, Kordince, Klisurica, Stražava zabeležene su veće štete, dok su Velika Plana, Merovac i Bresnica manje pogođene vremenskim neprilikama", kaže ovaj savetodavac.

Kako dodaje, dug sušni period uticao da berba krene ranije nego što je to uobičajeno.

"Usled nedostatka padavina plod je sitan na više lokaliteta u opštini Prokuplje."

Manje monilije 

Poljoprivrednici su protekle godine imali dosta problema sa moniliozom, kada su uslovi za ovo oboljenje bili više nego pogodni, što ove godine nije bio slučaj.

"Nedostatak padavina, naročito u fenofazi cvetanja, uticao je na pojavu monilioze u jako malom procentu. Bilo je ostvarenih infekcija, ali su beznačajne u odnosu na prošlu godinu”, ističe Tošković di odaje da je najkvalitetnija i najkrupnija šljiva ove godine na teritoriji opštine Blace.

Nepravedno zapostavljene: TOP 10 zanimljivosti o šljivama

Upravo u ovoj opštini se svake godine krajem avgusta organizuje manifestacija "Dani šljive" na kojoj se prezentuju domaći proizvodi od šljive, a održavaju se i naučna predavanja iz oblasti poljoprivrede.

Cena do 25 dinara

Ove godine otkupna cena stenleja je niža nego prethodne i iznosi od 17 do 25 dinara, u zavisnosti od otkupnog mesta. Poljoprivednik Miloš Agatonović iz prokupačkog sela Velika Plana napominje da trenutna otkupna cena od 22 dinara ne pokriva čak ni troškove proizvodnje. 

Berba voća - kada i kako?

"Pre nekoliko godina cena šljive je bila 40 dinara. U međuvremenu je sve poskupelo, a cena šljive je duplo manja, što je nerealno za proizvođače i troškove koji su neizbežni u proizvodnji", ističe Agatonović i dodaje da je proizvodnju prepustio mlađim generacijama.

"Čak i minimalna ulaganja se ne isplate na ovu cenu. Ove godine, kvalitet ploda nije bio loš, s obzirom na to da zasad nije redovno tretiran. Bilo je i kasnih prolećnih mrazeva, a tokom jula i avgusta sušni period koji je dodatno uticao na prinos i kvalitet."

Prema rečima ovog poljoprivrednika, iz starog zasada šljive imao je jedva jednu tonu.

"Neke krošnje su bile prepune, dok su na pojedininim stablima grane bile gotovo prazne. Kvalitet je generalno dobar, a plodovi krupni. Jedino je cena problem. Sa višnjom je situacija ove godine bila mnogo bolja, što se ne može reći za šljivu", završava naš sagovornik.