Proizvođači jagoda: Oprez, veliki rizik od razvoja sive plesni

Pad temperature i učestale padavine ne idu na ruku proizvođačima jagoda u plastičnim tunelima. Naime, najviše dnevne temperature u razdoblju 16.4.-3.5. 2019. najčešće su bile u rasponu od 16,1° do 27,7°C, noći su pritom bile dosta sveže (najčešće od 1,5° do 9,9°C a samo je nekoliko puta najniža temperatura bila 11,4° do 12,7°C). Relativna dnevna vlažnost vazduha pritom najčešće je bila u rasponu 60 - 86% pa su prvi plodovi jagoda dozrevali i u proteklom razdoblju započele su berbe.

Ipak, prema najavama meteorologa nakon 4. maja, vremenski uslovi značajno su promenjeni, počeo je da duva severni vetar, kiša neprestano pada duže od 36 sati u količinama od 25 do 35 milimetara.

Tunele nije bilo moguće kvalitetno provetravati

Temperature vazduha pale su poslednjih 48 sati sa 15,4°C na samo 3,8°C. Prosečne dnevne vrednosti relativne vlažnosti vazduha su nakon 4. maja u rasponu 95,7 do 99,1 %. U takvim uslovima već 24 sata beležimo vrlo veliki rizik od razvoja sive plesni plodova jagode (Botrytis cinerea) – najopasnije bolesti.

Zabeleženi meteorološki uslovi u proteklih par dana, u rečnim dolinama upućuju na 100 % uslova za razvoj plesni (Botrytis) u zasadima jagoda na otvorenim gredicama, uz veliku verovatnoću razvoja ove bolesti pri uzgoju jagoda u visokim plastičnim tunelima. Zbog kiše i severnog vetra, ali i zasićenosti vazduha vlagom, plastične tunele u proteklim danima nije bilo moguće kvalitetno provetravati.

Siva plesan najopasnija pri dozrevanju plodova

Siva plesan pored plodova, napada i druge biljne organe, npr. cvetove jagoda ili u vrlo povoljnim uslovima, lišće. U zasadima sa lošim uređenim vodenim režimom pojava plesni na cvetnim organima jagoda učestalija je, a svakako je najopasnija u vreme početka dozrevanja plodova. 

Na cvetnim organima napadnuto tkivo prvo posivi, ubrzo potamni, a za nekoliko se dana u uslovima vlažnog vremena razvija karakteristična siva prevlaka, po čemu bolest zovemo siva plesan. Pri uzgoju jagoda na otvorenom, štete od sive plesni su veće jer je zasad duže vlažan nakon kišnih razdoblja. Ipak, zbog visoke vlažnosti vazduha u zaštićenim prostorima, siva plesan nije ništa manje opasna pri uzgoju jagoda u visokim tunelima, plastenicima ili staklenicima. 

Kako suzbiti sivu plesan jagode

Svakako se preporučuje odstraniti sve zaražene plodove iz zasada, posebno ako dozrevanje jagoda i berba traju duže razdoblje. Dozvoljene hemijske preparate sa delimičnim ili sporednim učinkom na sivu plesan koristimo barem dvaput od početka rasta do početka cvetanja. 

Tokom cvetanja i početkom razvoja plodova tržišno orijentisani proizvođači jagoda koji su prihvatili standarde uzgoja sa smanjenim ostacima pesticida (rezidue), strogo moraju poštovati ograničenja uz propisane karence dopuštenih fungicida i najveći broj njihovih primena tokom sezone, odnosno poštovanje propisanih koncentracija (ili doza) aplikacije. U zavisnosti od osetljivosti dominantnih sorata jagoda i prema iskustvima pojave uzročnika bolesti iz ranijih sezona prema mikro - lokalitetu, moguće je u vreme razvoja i dozrevanja plodova koristiti mikrobiološke preparate sa antagonističkim (korisnim) mikroorganizmima (npr. Bacillis subtilis).

Osetljivost sive plesni na fungicide

U slučaju pojave nekih od kategorija štetnih insekata spomenutih u ranijim preporukama (npr. tripsi, štetne gusenice) i procene za potrebom njihovog usmerenog suzbijanja, tokom razvoja i početka dozrevanja plodova jagode, preporučujemo primenu botaničkih (biljnih) insekticida, dopuštenih u ekološkoj proizvodnji. 

Svi poljoprivredni proizvođači trebaju redovno pratiti Fitosanitarni informacioni sistem u okviru Ministarstvu poljoprivrede, svakako pre primene bilo kog sredstva za zaštitu bilja dopuštenog za profesionalnu primenu radi moguće promene u registraciji.

 Autor: magistar poljoprivrede, Milorad Šubić