• Bobičasto voće
  • 26.04.2019. 08:00
  • Šumadijski okrug, Topola

Proizvodnja borovnica ima dugoročniju budućnost

Dobra cena, siguran plasman i otkup, odlična prilika za izvoz na evropsko i evroazijsko tržište, te ogroman potencijal proizvodnje navodi sve više voćara da se odluče upravo za uzgoj borovnice. Među njima su i braća Maksimovići koji se uzgojom tog bobićastogvoća bave već četiri godine i stalno šire proizvodnju.

Foto: Bojan Kecman
  • 583
  • 77
  • 0

U našoj zemlji je u poslednje vreme sve više poljoprivrednika zainteresovano za proizvodnju borovnica. Kako prenosi RTV, dobra cena, siguran plasman i otkup, odlična prilika za izvoz i na evroazijsko tržište, te ogroman potencijal proizvodnje navodi sve više voćara da se odluče upravo za uzgoj borovnice. Tako su uradila i dvadesetrogodišnja braća Marko i Luka Maksimović. Oni se kod Topole, već četiri godine bave proizvodnjom borovnica. Kako dodaju, od samog početka proizvodnje nisu imali problema kada je reč o otkupu tog bobičastog voća jer već godinama sarađuju sa jednom firmom iz Holandije, koja je lider u otkupu borovnica u Evropi.

Koja su najvažnija pitanja vezana za uzgoj borovnice

Cilj je proizvodnja 250 tona borovnice

Prema rečima Marka Maksimovića, on i brat su odlučili da sa holandskim partnerima osnuju firmu u Srbiji, koja će naredne godine, kada bude izgrađena hladnjača, pravi distributivni centar za Balkan. Marko dodaje da će ove godine otkup funkcionisati tako što će imati dva otkupna mesta, jedno u šumadijskom okrugu i jedno u Šapcu. Glavni razlog je to što se velika količina borovnica proizvodi u šumadijskom okrugu (oko 100 tona), a u Šapcu bi rod trebao da bude oko 150 tona. Tako da je ovogodišnji cilj oko 250 tona borovnice.

Konstantno šire proizvodnju

Uz već postojeća dva hektara i 5.500 sadnica, braća Maksimović šire sopstvenu proizvodnju borovnica na još tri ha koji će obuhvatati 15.000 saksija u selu Rajkovac. Luka Maksimović objašnjava da su uzgoj počeli smo sa površinom od 1,02 hektara. Zatim su se proširili za još 60 ari, a sada proizvodnju šire za još 3 hektara. Na toj parceli će ove godine biti posađena sorta djuk (duke), a naredne godine Maksimovići planiraju da se prošire za još jedan hektar na kojem će posaditi kasniju sortu - aurora.

Cena borovnice 5,60 evra za prvu klasu

Cena borovnice je lane bila zadovoljavajuća i iznosila je od 5,80 evra za prvu plus klasu i 5,60 evra za prvu klasu. Borovnica definitivno ima tržište i kod nas, ali i u svetu gde se Srbija vodi kao mali proizvođač. Luka naglašava da kada je o ceni reč on i brat ove godine neće imati nikakvih briga, a kako tvrdi ne bih trebalo da ih bude ni u sledećih 15 godina jer će kod nas i tada borovnica imati dobru cenu. Prinosi u proseku iznose dva kilograma ploda po jednoj saksiji ili banku. Mada je prethodnih godina bilo sorta poput hjurona (huron) i drapera (draper) sada se u Srbiji najviše gaji djuk.

Dragana Šego: Bumbari u borovnici povećavaju prinos

Sorta djuk najzastupljenija u Srbiji

Luka kaže da se ta sorta pokazala kao najbolja i za vreme zrenja, ali i za kvalitet jer za berbu stiže u vreme kada na tržištu u Evropi nema borovnice. U našoj zemlji se uglavnom 60-70% borovnica trenutno sadi u hidroponiji odnosno u saksijama. Ponegde se saksije stavljaju u banak, a negde se saksija polaže na površinu sa navodnjavanjem ili u zemljište. Inače, najveći potrošači borovnica u Evropi su Engleska, Nemačka i Danska, a sve više se otvara mogućnost izvoza i na evroazijsko tržište, pa je za mlade proizvođače poput braće Maksimovića borovnica kako i sami ističu "voće milenijuma".


Povezana biljna vrsta

Borovnica

Borovnica

Engleski naziv: Blueberry | Latinski naziv: Vaccinium L.

Borovnica je listopadni žbun iz porodice Vresova (Ericaceae), prosečne visine od 20 - 50 cm. Raširena je u borovim, smrekovim i bukovim šumama. Cveta u maju i junu, a sazreva u... Pročitaj više »

Izvori

RTV


Tagovi

Borovnica Uzgoj Voće Voćarstvo Marko Maksimović Luka Maksimović Topola Šabac


Autor

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.