Prvi rod maline otkupljuje se po ceni od 350 dinara?

Glavni posao i izvor prihoda Ljubi Gligoriću iz Lešnice kod Loznice je distribucija prehrambenih proizvoda ali se pre pet godina odlučio da krene i u proizvodnju maline. Bez velikog, gotovo nikakvog predznanja o ovoj voćnoj vrsti danas ima zasad na kojem bi mu pozavideli i mnogo iskusniji malinari. 

Prema njegovim rečima intenzivni uzgoj maline danas podrazumeva potpuno drugačiji pristup ovoj proizvodnji od onoga na šta su navikle starije generacije.

"Na prvom mestu pre podizanja zasada morate uraditi hemijsku analizu zemljišta i vode kojom ćete zalivati malinu. Posle raditi analizu ploda i obavezno lista, jer nam list sve može reći. Vrlo je bitno zemlji dati sve što joj treba, nadoknaditi ili smanjiti pH vrednost, stajska đubriva kao i veštačka su neophodna i redovno zalivati", kaže Gligorić i dodaje da u zasadu ne sme da bude gajena kultura trava, nego kultura koju smo sadili, redovno održavanje je neophodno.

"Zatim, stalno učenje, čitanje literature i morate da shvatite da vi u suštini ništa ne znate o gajenju maline već da pitate stručnjake. Jako je bitno da to shvatite što pre, koštaće vas manje i živaca i i novca." 

Mladi proizvođač je mišljenja da proizvodnja malina malo zavisi od vremenskih prilika, sem u slučaju grada kada zaista mogu nastati nepopravljive štete, a svi ostali uslovi mogu se sanirati redovnom zaštitom. U lozničkom kraju smatra, godina malo utiče na proizvodnju i kvalitet ploda. 

Sistem za navodnjavanje neophodan 

Od ove godine je u svom zasadu imao četiri branja i prezadovoljan je kvalitetom ploda ali i prinosima. Kaže da mu često zameraju veliku bujnost maline ali objašnjava da se plod krije upravo ispod listova koji zapravo hrane plod fotosintezom i da malina cveta mesec dana, toliko i zri, toliko i traje berba. 

"Sistem za navodnjavanje je neophodan u ovoj proizvodnji, zbog nalivanja plodova održavanja lisne mase, korena izdanaka koji su vam potrebni za narednu godinu. Moram da naglasim da ja svoje zasade nikada ne kopam iako je to dobra mera, to je jednostavno preskupo i naravno nema radne snage za tako nešto, sve se radi hemijskim putem, kontaktnim herbicidima", rekao je naš sagovornik i naglasio da trenutno u berbi nema problema sa sezoncima, jer kod njega radi proverena ekipa ljudi ali da je to uglavnom staračko stanovništvo.

Posao berbe je najteži u celom procesu proizvodnje, a Gligorić naglašava da je i nedovoljno plaćen pa se trudi da ispoštuje svoje radnike jer se na njima ne sme štedeti.

Malina je najprofitabilnija voćna kultura 

Kada je u pitanju isplativost proizvodnje maline, naš sagovornik ističe da se na cenu ne može uticati mnogo ali da je malina veoma isplativa kultura.

"Ne možete gledati jednu proizvodnu godinu kao celinu, morate uzeti pet ili deset godina i izvući prosek. Smatram da ne postoji profitabilnije proizvodnja kod nas od maline, eventualno borovnica, ali tu su početna ulaganja ogromna. Sa plasmanom nemam problem. Komšija i ja smo napravili kao neki vid udruženja, zajedno tražimo radnike, zajedno prodajemo proizvod", ističe.

"U suštini dovedemo tri, četiri hladnjačara kod nas, oni pogledaju kvalitet maline i količine koje imamo ponude cenu i mi odlučimo kome ćemo prodati, naravno ko ponudi više, a uvek dobijemo malo veću cenu zbog količine koju predajemo. U proseku to bude oko 20 tona maline", priča ovaj mladi proizvođač i kaže da je ovogodišnja cena od 350 dinara i više nego odlična. 

Kaže da ne postoji kultura koja će vam na dvadeset ari dati prosečnu mesečnu platu na nivou godine, a da on u toku godine u malini provede ukupno dvadeset radnih dana, ne računajći berbu. Kod Gligorića se poslovi pre svega svode na uklanjanje korova, tarupiranje, hemijski tretmane i uključivanje sistema za navodnjavanje, to je njegov deo posla tako da je malina prema njegovim rečima veoma zahvalna i dobra biljka za uzgoj.

Uništititi stare izdanke 

Mladi malinar savetuje proizvođače da prvi dan nakon završetka berbe uđu u svoje zasade i uklone staru malinu, odnosno izdanke koji su doneli rod i da ih unište, nikako ostavljati u zasadu jer su oni potencijalni izvor zaraze za narednu godinu.

"Vrlo je bitno da nove mladare koje ćemo ostaviti za rod naredne godine odmah zaštitimo da ih negujemo jer praktično mi nakon berbe radimo za sledeću sezonu. U malinu se ulazi odmah nakon berbe, a ne u martu, aprilu kako to mnogi rade, a tada je već kasno, insekti su se već razmnožili, didimela se raširila i tada je kasno za bilo koju operaciju. I onda se pitaju zašto je loš rod i mali prinos."  

Kako zaštiti malinu nakon berbe?

Gligorić pored maline, poseduje i zasad lešnika koji je sve popularniji u lozničkom kraju, ali on smatra da lešnik nema dobru perspektivu, a od ove godine imao je i prvu berbu u svom zasadu jagode. Iako se polako okreće ka poljoprivrednoj proizvodnji na pitanje može li se živeti od poljoprivrede kaže da u teoriji može.

"Može i u praksi, bitno je samo da ako vam to nije osnovno zanimanje, postavite kao na klackalicu. Na jednoj strani imate stalne prihode, a na drugoj prihode od poljoprivrede. Dok te dve proizvodnje ne budu u istoj ravni ili dok proizvodnja voća ne prevagne, izvor prihoda ne bude teži, do tada nemojte da se osamostaljujete i počinjete proizvodnju voća", zaključuje mladi proizvođač.