Kako kaže Vučko Antonijević iz Bogatića, malo je informacija o ovoj malini koliko je zdrava, sočna, ukusna. Od plodova se može praviti sve, kao i od crvene maline, i sokovi i džemovi, marmelade, sirupi.
Američka crna malina je izuzetno bogata vitaminima, ali se o njoj kod nas malo zna za razliku od crvene maline koja je svima poznata. Do sadnica crne maline, proizvođač iz sela Bogatić kod Valjeva Vučko Antonijević došao je slučajno, a s obzirom da na svom imanju gaji maline, kupine, ribizle i borovnice, nije mu predstavljalo problem da pokuša i sa ovom sortom.
"Američka crna malina je sorta koja raste u Sjedinjenim Američkim Državama, a počela je da se gaji tridesetih godina 20. veka. Danas postoji desetak vrsta, a kod nas se pojavila sedamdesetih godina", objašnjava Antonijević i dodaje da kada je počela da se gaji, nije bila prihvaćena, pre svega od stručnjaka, ali ni proizvođači nisu hteli da je sade jer nisu verovali da može da opstane na našim prostorima.
Crna malina je specifična jer ima veliko trnje, poput divlje kupine. Pokazalo se vremenom da je otporna na niske temperature i da može dati dobar rod.
"U početku su se svi čudili što sam počeo da gajim crnu malinu, pa kad sazreva, ceo malinjak se crni. Malo je informacija o ovoj malini koliko je zdrava, sočna, ukusna. Od plodova se može praviti sve, kao i od crvene maline, i sokovi i džemovi, marmelade, sirupi", kaže naš sagovornik i dodaje da kada se bere oboje se ruke.
Kako dalje kaže, crna malina je mnogo otpornija na bolesti u odnosu na crvene sorte, a može da se razmnožava tako što se u zemlju polože vrhovi lastara. Kaže da se nada da će ljudi shvatiti koliko je zdrava i da će se i drugi odlučiti za gajenje ove vrste.
Crna malina u odnosu na crvene sorte ima mnogo više suve materije, a po koncentraciji antioksidanasa nimalo ne zaostaje za aronijom.
"Ova malina ima jedinstven ukus, različit je od ovdašnjih malina, ali nije ni kao kupina. Podnosi dobro niske temperature i transport, a naučnici su rekli da je crna malina dobra, jer vezuje slobodne radikale i može dosta da utiče u prevenciji malignih bolesti", kaže Antonijević.
On već dve decenije gaji maline, kupine, ribizle i borovnice, a sve zasade zaliva sistemom "kap po kap".
"Dosta je novca uloženu u proizvodnju, radi se dosta, ali se i isplati. Još pre nekoliko godina sam nabavio specijalne sisteme za zalivanje 'kap po kap', ali i posebne filtere za vodu kojom zalivam malinjake. Naravno, konsultujem se i sa stručnjacima iz ove oblasti i to dosta znači", kaže ovaj proizvođač.
Na Danima maline koji su održani u Brankovini krajem juna, Antonijević je proglašen za najvećeg rodnog proizvođača u ovom kraju. Posetioci su tada mogli da vide i žutu malinu koju je Antonijević nedavno počeo da gaji.
Žuta malina ima izvanredan ukus i nije je ništa teže gajiti u odnosu na ostale sorte. Za ovu vrstu u Srbiji nema organizovanog otkupa pa se i ne gaji na velikim površinama, već više za sopstvene potrebe i konzumiranje u svežem stanju.
"Ova vrsta maline je sorte žuti miker. Jako malo se gaji, one su atraktivne zbog svoje boje i mogu se gajiti zbog dobijanja hibrida", kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Valjevo Milivoj Timotić i dodaje da i crna i žuta imaju lep ukus, ali se ne gaje masovnije i na većim površinama.
"Naše tržište je takvo da traži plodove crvene maline. Zanimljivo je da se u severnim zemljama više traže plodovi svetlo crvene boje, dok su u južnim kupci zainteresovaniji za tamnije vrste. Iz Srbije se najviše izvozi na tržište Evropske unije. U 2020. smo izvezli 18.674 tone, a ukupna površina pod malinom u Srbiji je 20.400 hektara", kaže Timotić.
Žuta malina zri tek polovinom jula, a u višim predelima i kasnije. Otporna je na bolesti, a može da se gaji i do 1.000 metara nadmorske visine. Ono što je najbitnije je da se nađe tržište, pa tek onda podiže zasad, jer ova vrsta još uvek nije popularna kod nas.
Tagovi
Autorka
Jovana Cvetković
pre 3 nedelje
U profesorkinom kabinetu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Nema čega nema 😁
