Svaki robot moćiće da ubere 25.000 malina dnevno, čime će nadmašiti radnike koji u osmosatnoj smeni mogu ubrati oko 15.000 malina, tvrde stručnjaci iz Fieldvork Robotic, sa Univerziteta u Plimutu.
Poput deteta koje se trudi ne prosuti supu dok je prinosi ustima, tako izgleda prvi robot za berbu malina na svetu koji pokušava ubrati jedan od zrelih i nežnih plodova. Nakon što odredi zrelost ploda, robot je uzima i čupa sa grma. Oprezno je spušta u deo u skladištenje, a čitav proces za jednu malinu traje oko minuta.
Izrada ovog robota koštala je 793.000 evra, odnosno 93 miliona dinara ! Ali, kako piše Guardian, ako bude sve išlo prema planu, ovo je budućnost berbe voća.
Naime, svaki robot moćiće da ubere 25.000 malina dnevno, čime će nadmašiti radnike koji u osmosatnoj smeni mogu ubrati oko 15.000 malina, tvrde stručnjaci iz Fieldvork Robotic, sa Univerziteta u Plimutu.
Ovaj robot isproban je u Velikoj Britaniji gde se poljoprivredni proizvođači bore sa rastućim troškovima rada, a zbog Bregzita im nedostaje i sezonskih radnika. Naime, broj sezonaca iz istočne Evrope se smanjio, delom zbog straha od Bregzita, ali i zbog rastućih privreda Rumunije i Poljske koje su uverile svoje radnike da ostanu u svojim matičnim zemljama.
Robot je razvijen u saradnji s Hol Hanter-om, jednim od glavnih britanskih uzgajivača bobičastog voća, a koji obezbeđuje njihov Tesko, Marks & Spencer i Vaitrouz. Stojeći na visini od 1,8 metara, mašina na točkovima sa robotskom rukom obavlja terenske oglede u stakleniku na farmi Hol Hanter u blizini Čičestera u Zapadnom Saseksu.
Vođen senzorima i 3D kamerama, jednim od oblika veštačke inteligencije, hvataljka zumira zrele plodove. Kada radi pod pravim uglom, hvataljka odabire plod za 10 sekundi i manje pa ga ispušta u skladišni prostor gde se plodovi sortiraju prema zrelosti, a pre nego se premeste u skladišta za transport u supermarkete.
Konačna verzija robota, za koju se očekuje da će ići u proizvodnju iduće godine, imaće četiri hvataljke koje će moći istovremeno brati.
Budući da se roboti ne umaraju, mogu brati i 20 sati dnevno, a najveći je izazov bio prilagoditi ih različitim uslovima osvetljenja, kaže Rui Andres, jedan od koordinatora projekta u Fieldvorku.
Andres ističe da farmeri u Velikoj Britaniji obično plaćaju od 1 do 2 funte za kilogram maline koju beru radnici, a robot bi posao mogao obaviti za manje troškova.
Ovaj je robot izum dr. Martina Stoelena, predavača robotike na Univerzitetu Plimut, a kojega su inspirisali poslovi na farmi njegove bake i dede u Norveškoj.
Stoelen se, priznaćete, prihvatio rešavanja problema berbe jedne od najosetljivijih vrsta voća, maline, a nada se da će tehnologija biti pogodna i za druge vrste bobica i za drugo voće i povrće.
Kako robot bere maline, pogledajte u videu ispod:
Tagovi
Autorka
