• Trešnja
  • Grad Beograd, Velika Krsna, Mladenovac

Rod trešnje podbacio za oko 30 odsto, u nekim regionima i više

Sve to dogodilo se zbog vremenskih prilika, odnosno temperatura koje su bile i u minusu u periodu kada je moralo biti oprašivanje, objašnjava stručnjak za voćarstvo u PSSS Kragujevac Biljana Milosavljević.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 614
  • 31
  • 0

Loše vremenske uslove, ove godine, značajno su osetili proizvođači svih voćarskih kultura, a trešnja, koja nam ovih dana stiže na trpezu, upravo zbog takvih faktora, neće biti kvaliteta i roda na koji smo navikli.

Voćar Ivan Đorđević iz Velike Krsne ušao je u ovu proizvodnju pre šest godina. Zasade je podigao na površini od 60 ari. Trenutno ima između 250 i 270 stabala. Prvi rod ostvario je nakon četiri godine, a sada, kaže, može reći da zaista ima ozbiljnije prinose. Međutim, njima i nije zadovoljan koliko se nadao da će biti.

"Ima roda, ali ne onoliko koliko smo očekivali. Oko sedam, osam kilograma po stablu, što nije dovoljno. Na ovu sada situaciju i kvalitet koji se traži, hektar trešanja ne može da da više od 15 tona", navodi Đorđević.

A, osim klimatskih uticaja, kaže, ima još faktora za manji rod.

"Traži se velika kalibraža od 28 do 30 mm. Da bi se to ostvarilo, rezidba mora biti oštrija, tu nema navodnjavanja i samim tim veliki prinos se ne može postići."

Vremenske oscilacije ostavile posledice na voću

Ovaj mladi voćar nije imao problema sa pucanjem plodova jer, na sreću, u njegovom kraju nije bilo mnogo padavina.

"Ima puknutih, ali svega 10 odsto, ostatak je u redu. Međutim, godina je problematična za proizvodnju, bilo je mngo hladnih dana i oscilacija u vremenu, te su se sva koštičava voća proredila", ukazuje naš sagovornik.

Prvi rod ostvario je nakon četiri godine

Oko 90 odsto poslova sam obavlja, od obrade do rezidbe, dok mu u samoj berbi pomaže porodica. Trenutno je u njegovom voćnjaku u toku berba ranije sorte burlat, a kasnije slede ostale.

"Nemamo veliku količinu, te nekoliko nas sve može da obavi. Planirao sam da proširim za još jedan hektar, ali premišljam se sada jer je iz sezone u sezonu situacija sve teža, uslovi su sve gori."

Zaštitna mreža pod znakom pitanja

Zaštitnu mrežu od kiše i grada još uvek nije postavio, želeo je upravo da to primeni u novim zasadima, ali je, kaže, sada sve pod znakom pitanja.

"Bilo je isplativo uzgajati trešnju, ali je trenutna cena neodgovarajuća. Ja prodajem manje količine, te sam uspevao i za 200 dinara po kilogramu, ali u otkupu za izvoz uveliko pada, čak na 100 dinara, što nije isplativo", navodi Đorđević.

Budućnost nosi ime - trešnja

I stručnjaci ukazuju da je ova kultura, kao i mnoge druge, podbacila ovog proleća, a odgovornost nije toliko na samim voćarima, već su padavine i hladne noći najveći krivac.

"Ovogodišnji rod trešnje je podbacio za oko 30 odsto, dok je u šumadijskom okrugu i do 50 odsto. Sve to dogodilo se zbog vremenskih prilika, odnosno temperatura koje su bile i u minusu u periodu kada je moralo biti oprašivanje. Kiše koje smo tada imali i nestabilne temperatue izazvale su manji procenat oprašivanja", objašnjava stručnjak za voćarstvo u PSSS Kragujevac Biljana Milosavljević.

I sam kvalitet je, ukazuje, loš i to zbog velike količine vlage, kako u vazduhu, tako i u zemljištu.

Skupa prevencija

Na manje pucanje plodova mogla je uticati zaštitna mreža od kiše i grada, međutim, voćari u Srbiji, za sada, objašnjava naša sagovornica, ne pokazuju veliko interesovanje kada je u pitanju takva vrsta zaštite i mera prevencije.

"Sve je zavisilo od vremena, a te mreže mogu znatno da pomognu u takvim situacijama, posebno kada je u pitanju sprečavanje velike štete izazvane gradom. Međutim, to su velika ulaganja, te ne mogu svi da priušte takav izdatak."

Voćarima savetuje da nastave sa freziranjem u voćnjacima, odstranjivanjem osušenih grana, proređivanjem plodova i ostalim merama koje su aktuelne u ovom periodu.


Tagovi

Rod trešnje Ivan Đorđević Pucanje plodova Biljana Milosavljević Zaštitna mreža Vremenske oscilacije


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.