Budućnost nosi ime - trešnja

Sezona trešnje polako počinje, a sa njom i proračuni ulaganja i dobiti, koliko je ona među voćem isplativa. Ivan Đorđević (26) iz sela Velika Krsna kod Mladenovca, poznatom po višnjarima, odlučio je da pored 4,2 ha višnje, posadi i 60 ari trešnje različitih sorti. Kaže da želi da se usmeri na konzumne sorte voća, jer je kod njih veliko ulaganje, ali velika i zarada.

"Krenuo sam prvo sa malim zasadom na 30 ari, jer nisam hteo da se učim na velikoj parceli, zato što su tu, ako pogrešiš, veliki i gubici. Sada planiram da podignem jedan hektar, a kasnije još. Posadio sam više sorti: burlatova rana, sambrest, germedovska (erc) i lapins, da bih video kako koja uspeva i da li su zaista njihovi kvaliteti kao što kažu", navodi Ivan.

Burlat stiže krajem maja, može da rodi i do 10 tona po jednom hektaru, a početna cena je 200 dinara za kilogram. S druge strane, sambrest stiže na rod u prvoj polovini juna, cena mu je niža, ali rodi skoro duplo više. Lapins i erc stižu krajem juna, dobro podnose zimu i daju lepe plodove.

Rešenje za sušu i neoplodnju cvetova

Međutim, velika mana trešnje jeste oplodnja i kiša. Na sreću ili na žalost, Velika Krsna nije mesto koje "pati" od vremenskih nepogoda, pa je za sušu i neoplodnju cvetova Ivan pronašao rešenje.

"Burlat je specifična sorta, slabo samooplodna, pa ima ljudi koji gaje tu sortu već 10 godina, cveta lepo ali slabo rodi, jer nema oprašivanja. Na parcelama na kojima sam ja sadio, dve su samooplodne, a treću oprašuje jedna od ove dve. Na parceli sa burlatovom ranom ubacio sam sa strana sortu koja je oprašuje 50 m sa jedne i sa druge strane", objašnava ovaj mladi voćar.

Ivan agrotehniku najčešće obavlja sam

Kada je suvo proleće kao ove godine, trešnja zri postepeno, ali ne potpuno, pa kada padne dosta kiše, usled naglog bujanja i zrenja, pokožica ploda puca i kao takva nije za prodaju. Zbog toga, Ivan Đorđević planira da na svojim zasadima trešnje ugradi sistem za navodnjavanje, kako bi osigurao biljci u periodu bez padavima dovoljno vode.

Pucanje ploda trešnje - uzroci i rešenja

"Zemljište sam sâm pripremao sa velikim plugom, zatim sam bacio kreč i stajnjak. Što se tiče zaštite, zasad mi je u prvoj i trećoj godini, pa je hemijski tretman isti kao i za višnju. Sve oko voća radim sâm, a sve što ne mogu fizički da stignem i uradim, angažujem radnike i sezonce u berbi. Ipak planiram proširenje do 10 ha", kaže Ivan.

Iako je položaj mladih otežan u Srbiji, ne razmišlja da ode

Od mehanizacije poseduje sve što mu je potrebno, međutim iskazuje veliko razočarenje zbog odbijenih zahteva za subvencije za dodatnu potrebnu opremu u voćarskoj proizvodnju. Zbog toga, i visokih cena zemljišta, smatra da je položaj mladih znatno otežan u Srbiji. Dok su mu roditelji u inostranstvu, on se bavi poljoprivredom. Pitali smo ga, zašto se nije pridružio roditeljima?

"Tamo negde nije kao što je nekad bilo, troškovi života u inostranstvu su visoki, a jeftine radne snage ima sve više. Ovde sam u prirodi, imam svoj mir i svoj radni ritam, a trešnju sam izabrao, jer želim da uzgajam voće koje sazreva tokom prve polovine godine, koje posle mogu samo da održavam. Na taj način mogu da se posvetim i porodici", zaključuje ovaj maldi domaćin.