• Rutava buba
  • 05.03.2020. 18:00

Rutava buba pojaviće se ranije zbog visokih temperatura - napada sve što cveta

Zbog visokih temperatura ove godine očekuje se ranija pojava rutave bube, a zbog poklapanja njegove pojave s letom pčela otežano je suzbijanje.

Foto: Wikimedia commons/ Jean-Jacques MILAN
  • 1.079
  • 194
  • 0

Proleće nam je ove godine stiglo pre nego što smo očekivali. Polako se budi vegetacija, a s njom i brojne štetočine među kojima je i rutava buba (Epicometis hirta, a poznata i pod imenom Tropinota hirta) koja uzrokuje velike štete na cvetnim biljnim vrstama, a naročito voću.

Ona se poslednjih godina pojavljuje sve češće, a pripada porodici Scarabiadae i smatra se da je azijskog porekla. Imago je veličine od osam do 12 mm, crne boje i obrastao belim ili žućkastim dlačicama, a na leđima ima bele mrlje. Hrani se cvetnim organima biljaka pa zbog uništenih prašnika i tučaka ne dolazi do zametanja plodova.

Njegove larve su veličine oko 15 mm, a ima jednu generaciju godišnje. Ženka položi od 20 do 30 jaja u tlo na dubinu od pet centimetra. Iz jaja se nakon dve nedelje, zavisno od uslova pojavljuju larve koje žive u površinskom delu tla, hrane se biljnim ostacima i ne uzrokuju štetu. Nakon dva do tri meseca larva se učauri i pojavi se odrasla jedinka tokom avgusta. Odrasle jedinke ostaju u zemljištu i prezimljavaju.

Zbog tople godine ranija pojava nego inače

Na površinu izlaze obično u martu ili aprilu kada se intenzivno hrane čineći štetu te odlažu jajašca. Međutim, ove godine zbog tople zime mogli bi se pojaviti ranije nego inače. Njihov napad može krenuti i pre otvaranje cvetova, a mogu uništiti cvetne organe i izazvati vrlo velike štete. Minimalna temperatura za njihov let je 15°C, a najaktivniji su između 10 i 16 h. Noću se kriju u zemljištu, a aktivni su i čine štetu sve do kraja jula. Do masovnih pojava dolazi u godinama s visokim temperaturama i kada nedostaje padavina.

Napada sve cvetajuće vrste, a najčešće porodicu Rosaceae

Štete pravi odrasli insekt hraneći se cvetovima i mladim listovima raznih biljnih vrsta. Skoro da ne postoji vrsta koja cveta, a da je ne napada ova štetočina uključujući: povrće, voće, cveće i korove. Najčešće su na udaru vrste iz porodice Rosaceae u koje se ubrajaju voćne vrste poput jabuka, krušaka, višanja, aronije, šljiva i jagoda, a značajne štete tokom proteklih godina zabeležene su i na uljanoj repici. Poslednje decenije najveće štete čini u mladim voćnjacima i to u prvim godinama rodnosti. Zbog oštećenja prašnika i tučaka biljka neće doneti plod.

Za hranu mogu koristiti i mlade listove voćaka. Napada i mlade, tek iznikle biljčice blitve, kupusa, kelja, karfiola i sl. Od korova najčešće uništava maslačak. U pojedinim godinama mogu za dva do tri dana u potpunosti uništiti cvetove na stablu jabuke ili kruške.

Važno je praćenje pojave - maslačak kao pomoć

Kako bi borba protiv ovog štetnika bila uspešna, potreban je stalni nadzor useva ili nasada te pregled cvetova. Ocena jačine napada se može provoditi redovnim vizualnim pregledom voćnjaka tokom cvetanja, a u zatravljenim voćnjacima gde raste maslačak i pre cvetanja možemo predvideti napad brojeći rutave bube na njegovim cvetovima.

Postoje i vizualni atraktanti poput plavih i žutih lepljivih ploča koji su pogodni za ranu detekciju i ocenu jačine napada. Ploče se obese na krošnje voćaka tako da budu što veći deo dana osunčane, a ne u hladu.

Ne koriste se insekticidi zbog zaštite pčela

Hemijsko suzbijanje nije dobro rešenje iz brojnih razloga. U Srbiji, ono nije dalo efekte zbog dugih dlačica na leđima insekta, koje smanjuju delovanje kontaktnih insekticida, a rezudualno dejstvo nije bilo dovoljno da ubije ovu bubu. S druge strane, rutava buba napada biljke u cvetu, pa bi hemijskim zaprašivanjem ubijali i pčele, koje su oprašivači tih cvetova. Zato, insekticide treba zameniti nekim ekološkim preparatima.

Mere borbe protiv rutave bube

Lovne posude i mamci za suzbijanje

Važna je obrada zemljišta i to kada su larve u tlu, a od velike pomoći je i živina koja se hrani larvama i odraslim bubama. Kao najprihvatljivija metoda suzbijanja je masovni ulov pomoću vizualnih mamaca. Mamci, odnosno klopke se prave tako što se posuda, i to najbolje plave boje napuni vodom i doda se olfaktorni mamac - eterično ulje anisa. Ovakve klopke stavljaju se između redova voća na udaljenost od 10 m, na početak i na kraj reda. Najveći ulov se ostvaruje sredinom dana kada su najaktivniji. Osim ulja anisa može se dodati šećer, voćni sok (jagoda ili malina pogotovo) te negro ili bronhi bombone. S obzirom da se tokom dana može uloviti dosta insekata, posude je potrebno nadgledati i menjati njihov sadržaj.

Takođe, biljke se mogu ispirati vodom tri puta dnevno tokom sedam dana, ali to je izvodljivo na manjim površinama. Kako bi štetočinama skrenuli pažnju s voćaka, možemo ostaviti maslačke koje će ružičari takođe napadati i na taj način smanjiti štetni uticaj na voćke.

Odbijaju ih mirisi belog luka, duvana i listova paradajza, a u pojedinoj literaturi stoji da se oko stabala voćaka, grmlja ili rubova parcela posipaju uginule bube kako bi ih njihov miris odbio. Osim toga, postoji i zaštita pomoću entomopatogenih nematoda.


Tagovi

Rutava buba Epicometis hirta Tropinota hirta Štetočina Šteta na voću Indikator


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.