Izborom dobrih sorti, poštovanjem svih agrotehničkih mera, postavljanjem protivgradne mreže i anti-frost sistema, proizvođači bi mogli da ostvare dobre rezultate i u Banatu, a uložena sredstva bi se vratila, po mojoj proceni, u petoj ili šestoj godini, kaže profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.
Na banatskoj ravnici se najčešće mogu videti površine zasejane ratarskim kulturama, međutim zbog velikog broja nepovoljnih prilika na tržištu iz godine u godinu, poljoprivrednici se odlučuju na svaštarenje kombinovajući različite grane poljoprivrede.
Među pet najperspektivnijih voćnih vrsta koje u poslednje vreme beleže značajan napredak kada je u pitanju savremena tehnologija proizvodnje ali i u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda, jeste i trešnja.
"To je voćna vrsta koja je u svetu izuzetno deficitarna, što predstavlja šansu našim proizvođačima da je plasiraju na svetsko tržište. Najveći proizvođač trešnje je Turska sa preko 350.000 tona, u Evropi je Italija sa 120.000, dok Srbija proizvede oko 24.000 tona godišnje, što će se u narednom periodu povećati kako novi zasadi budu stizali u pun rod", prognoze su profesora sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Zorana Keserovića.
Prema njegovom mišljenju Srbija ima povoljnije agroekološke uslove za proizvodnju trešnje od Italije u kojoj je tehnologija uzgajanja najsavremenija. Nakon 2017. godine kada je Srbija izvezla velike količine roda, mnogi poljoprivrednici su počeli da podižu zasade trešanja i u Vojvodini nepazeći na agroekološke uslove.
Naš sagovornik smatra da nadmorska visina 80 do 100 m, na kojoj se nalaze najveće površine u Banatu, mnogim sortama na gizeli 5 ne odgovara čineći ih jako osetljivim na mraz, gde u fazi precvetavanja dolazi do izmrzavanja čak do 80 odsto cvetova, dok na nadmorskim visinama preko 150 m kao i na područjima u blizini velikih vodenih površina nije bilo nikakvih izmrzavanja.
"Rešenja protiv šteta izazvanih mrazom, ne samo u Banatu, mogu biti i korišćenje antifrost sistema, frostbustera, kao i velikih bala slame koje će se rasporediti na svakih pet metara oko voćnjaka i u određenom trenutku zapaliti. Ovo rešenje se pokazalo izuzetno korisnim u manjim zasadima od dva do tri hektara, čime su proizvođači na ovaj način spasili rod sorte kordija od izmrzavanja, koja je najosetljivija na niske temperature."
U periodu oprašivanja pored temperatura nižih od 12 stepeni kada pčele ne lete, problem mogu predstavljati i kiše. U tom slučaju se u voćnjak pored pčela mora uneti barem jedna košnica po hektaru bumbara, jer su oni dobri oprašivači i lete na temperaturama koje su niže od pomenute.
Podjednako je važno voditi računa prilikom izbora sorti, naročito u Vojvodini, jer je trešnja usled velike količine vode sklona pucanju plodova. Stoga, profesor preporučuje sadnju sorti koje su otpornije na pucanje, kao što su karmen, regina i vera, ali i sadnju na gredicama jer problem predstavlja i velika zemljišna vlaga, a ne samo direktne padavine.
Mladi poljoprivredni proizvođač Miljan Vasić (na naslovnoj fotografiji levo) u selu Šurjan, nadomak Sečnja, posadio je 100 stabala trešanja, ali kaže da na tome ne planira da stane.
"Jedan od razloga zašto sam posadio baš trešnju u sred Banata je veliko variranje cena žitarica u poslednjih nekoliko godina. Ovo je moj prvi zasad i za početak želim da na manjoj površini naučim kako se trešnja uzgaja i vidim da li mi ova grana poljoprivrede leži", navodi Vasić.
Na njegovu odluku o sadnji trešnje uticale su činjenice da Banat uvek ima malu količinu padavina u toku vegetacije, a trešnja kao vrsta zahteva oko 500 mm vode, zato što sazreva pre velikih letnjih suša tokom jula i avgusta, kao i to da drugi proizvođač iz sela sav rod trešanja proda lancu marketa u ovom delu Vojvodine, te Vasić smatra da sa tržištem neće imati problema.
Pored toga što stručnjaci savetuju da se u intezivnim zasadima trešnje kaleme na vegetativne podloge zbog gušće sadnje, većih prinosa i drugih pogodnosti, mladi proizvođač se ipak odlučio za generativnu podlogu magrivu koja se u Banatu dosta bolje pokazala, a i bolje podnosi sušu.
"Ove godine nisam konkurisao za pomoć iz republičkih i pokrajinskih fondova, međutim, ukoliko budem zadovoljan proizvodnjom, planiram da proširim zasad trešnje, uvedem sistem za navodnjavanje kap po kap, možda i anti-frost sistem, za šta ću sigurno konkurisati jer sve to zajedno nije mala investicija", objašnjava Miljan Vasić.
Tagovi
Autor
