• Višnja
  • 22.06.2020. 16:30
  • Šumadijski okrug, Gornja Trnava

Koju srpsku višnju traži svetsko tržište i plaća više?

U Srbiji višnja je među vodećim voćnim vrstama, odmah iza šljive i jabuke. U višnjarskoj proizvodnji dominira sitnoploda sorta oblačinka sa 80 odsto površina, dok je proizvodnja i ponuda na tržištu stonih sorti krupnih plodova deficitarna.

Foto: Miodrag Palić
  • 2.685
  • 330
  • 0

Poslednjih godina proizvođači višanja nisu bili zadovoljni otkupnom cenom ovog voća. Sa 30 do 50 dinara za kilogram oblačinske višnje, zavisno od klase, mogu da se nadoknade troškovi berbe, a nikako i đubrivo i hemijski preparati. Nezadovoljstvo proizvođača je bilo veliko, pa su mnogi zapustili svoje voćnjake a neki su i povadili mlada stabla tek stasala za plodonošenje.

U isto vreme, dok su neki krčili rodne zasade, Tomislav Ćatić iz Gornje Trnave kod Topole zasadio je novi višnjik na površini od jednog hektara.

Scenario za višnju isti kao prošle godine?

Međutim, nije posadio kod nas najzastupljeniju sortu - oblačinku, koja se upotrebljava za industrijsku preradu i zamrzavanje, već se odlučio za domaću stonu sortu krupnih plodova "Ivo 45"

Stabla okićena plodovima

Osim što je proizvođač, on je i otkupljivač i izvoznik voća iz ovog dela Šumadije. Potencijalni inostrani kupci su se već godinama intersovali za uvoz većih količina višnje krupnih plodova u svežem stanju, ali nije mogao da im ispuni želju zbog nedovoljne ponude ove višnje od naših proizvođača.

Veliko interesovanje za višnju krupnih plodova u svežem stanju

"Posle kraćeg raspitivanja i traganja odabrao sam našu domaću sortu Ivo 45 i na jedan hektar posadio oko 1.700 sadnica. Razmak sadnje je tri metra red od reda i dva metra voćka od voćke. Zasad je tek u trećoj godini starosti i evo vidite kako su stabla okićena plodovima", zadovoljno će Tomislav.

Berba bez merdevina

Odmah posle sadnje obavlja se rezidba radi formiranja željenog oblika uzgojnog stabla (polupljosnata vaza). Od druge godine kada voćke prorode, obavlja se takozvana rezidba na zrelo u proleće i zelena rezidba neposredno posle berbe plodova. Uz pomoć ovog orezivanja obnavlja se vegetacija i stvaraju se nove prirasle grane, pa stablo redovno rađa. Kada se orezuje rodna višnja, onda se prvo uklone zakržljale i suve grane koje smetaju jedna drugoj ili koje su isprepletane.

Zelena rezidba višnje - obavezna mera

Rodne krune i cela stabla Tomislav je formirao nisko pri tlu, tako da berači plodove beru stojeći na zemljii i sedeći na stolici ili dubljoj plastičnoj gajbici.

Po stablu i do 18 kg plodova

U ovogodišnjoj berbi, trećoj godini po sadnji, mlada stabla su toliko načičkana plodovima, da Tomislav procenjuje da će sa hektara nabrati od 20 do 30 tona višanja. Sa pojedinih stabala je, kaže, brao i po 18 kilograma plodova.

Plodovi ove sorte su krupni kao marela i sazrevaju nedelju dana pre oblačinke. Ujednačenog su kvaliteta i krupnoće i svi se svrstavaju u prvu klasu. Otporni su prilikom berbe i transporta do kupca. Beru se sa drškama, a sorta je otporna i na bolesti i štetočine.

Kada treba brati višnje i trešnje i koje greške prave voćari?

"Ove godine obavio sam samo jedno zimsko prskanje na bazi bakra i dva puta stabla su tretirana fungicidom protiv monilije. U protekle dve godine nije bilo šupljikavosti lista posle berbe plodova", naglašava Ćatić.

Otkupna cena 160 dinara za kilogram

Ono što je posebno primamljivo za uzgoj stonih sorti višnje je njihova velika potražnja na svetskom tržištu u poslednje vreme. Naši potrošači radije preferiraju trešnje, ali svi oni koji probaju ovu sortu ne ostaju ravnodušni prema njenom skladnom odnosu šećera i kiseline.

"Njena ovogodišnja otkupna cena je 160 dinara kilogram, a prošle godine je bila od 180-200 dinara, maltene kao i za trešnju. Upravo očekujemo da nam stigne kupac iz Rusije i preuzme ove obrane količine. Narudžbine nam svakodnevno stižu, a juče se javio i kupac sa Malte. Međutim, problem je što je mala ponuda ovih višanja, jer svi gaje oblačinku, a njena cena je 40 dinara, što je tri-četiri puta manja od ove sorte."

Narudžibine svakodnevno stižu za višnju skladnog odnosa šećera i kiselina

S obzirom da se sadnice konzumne sorte višnje Ivo 45 proizvode u laboratoriji kulturom tkiva, takozvanom "in vitro" tehnologijom i da se prodaju u saksijama sa supstratom, one mogu da se sade tokom cele godine ako se primeni navodnjavanje. Na našem tržištu su u ponudi jednogodišnje i dvogodišnje sadnice, ali treba naglasiti da su dva-tri puta skuplje od sadnica sorte oblačinka, dok su plodovi ove sorte skuplji od plodova oblačinke.


Foto prilog


Tagovi

Berba višnje Cena višnje Uzgoj višnje Tomislav Ćatić Krupni plodovi Tražnja na svetskom tržištu Rezidba višnje Berba Navodnjavanje


Autor

Miodrag Palić

Dugogodišnji novinar, kao i urednik, štampanih i elektronskih medija, bogat iskustva u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Izvol'te na suve sljive :)