• Srpski aduti za EU
  • 31.08.2017. 12:15

Šljivovica u rangu konjaka i malt viskija

Iako su pojedini proizvođači napravili prodor na inostrana tržišta sa svojim šljivovicama, stručnjaci kažu da bi masovniji izvoz, "težak" nekoliko stotina miliona dolara, mogli da očekujemo kada bi standardizovali nacionalno piće.

Foto: Vladimir Ilić i Predrag Prodanović
  • 7.795
  • 1.671
  • 0

Slava. Svadba. Rođenje. Krštenje. Ispraćaj u vojsku. Za pokoj duše. Rakija od šljiva, šljivovica, ili najpravilnije kako profesor Ninoslav Nikićević kaže - šljivova prepečenica, duboko je ukorenjena u srpskoj tradiciji. I u svakodnevici.

Procenjuje se da na bezmalo 150.000 hektara imamo 40 miliona stabala šljive. U rodnim godinama proizvedemo više 400.000 tona šljive, od čega dve trećine ode u rakiju. Ovi podaci su manje-više poznati. Nama treba odgovor na pitanje - šta učiniti da šljivovica postane naš izvozni adut?

Nikićević: Da se rakija proizvodi po jedinstvenoj tehnologiji

Najbolji sagovornik na ovu temu jedini je Srbin koji je doktorirao na šljivovici i predaje na Univerzitetu, koji već tri decenije ocenjuje kvalitet šljivove prepečenice, a uz to je i plodan autor, koji je napisao šest knjiga na temu proizvodnje jakih alkoholnih pića. Na pitanje kako od proizvodnje šljivovice da napravimo značajniji devizni priliv, profesor Ninoslav Nikićević odgovara da je potrebna dobra volja i da se mnogo više radi:

"Sitni proizvođači šljivove prepečenice moraju da se povežu u veće proizvodne celine. Država mora da pomogne da se napravi jedinstven srpski aparat za destilaciju. Projekat o tome postoji, ali država mora da pomogne da se on realizuje. Moramo da se organizujemo i oko zaštite u međunarodnim okvirima srpske šljivove prepečenice. Taj posao je morao da se uradi još za vreme Josipa Broza. Često u šali znam da kažem: nikad nije kasno da se zaštićuje strasno".

Srbija ima 40 miliona stabala šljive (na fotografiji šljivik Vladimira Ilića u Bajinoj Bašti)

Nikićević kaže da se najbolja šljivovica dobija od sorti požegača i crvena ranka, ali je te sorte gotovo uništio virus šarke šljive.

"U Valjevskom okrugu imamo jedno područje od 30 kilometara, gde nema virusa šarke šljive i tu požegaču moramo čuvati kao oči u glavi. Kod crvene ranke imamo problem alternativne rodnosti. Dve godine ne rodi, pa treće polomi grane. Kada je reč o sortama čačanska lepotica, čačanska rodna, pa i valjevka, mogu biti dostojne zamene požegači. Stenlej može da dođe u kupažu, ali sam nikad neće dati vrhunski kvalitet. U kupaži ga može biti od 15% - 25%. Uz metlaš i piskavac, to su tih šest, sedam sorti koje bi mogle da dođu u obzir za buduću kupažu. Ta rakija bi bila u rangu francuskog konjaka i škotskog malt viskija", objašnjava Nikićević.

Prema procenama profesora Nikićevića, od tako standardizovane rakije mogao bi da se ostvari devizni priliv od nekoliko stotina miliona evra. Ali da prostor napravimo za one koji šljivovicu već izvoze.

Stara pesma

Vladimir Ilić iz Bajine Bašte stoji iza brenda "Stara pesma". Kaže da je porodična tradicija u proizvodnji šljivovice stara već vek, da se sedam kolena bavilo tim poslom, ali da profesionalno rakiju proizvode od 2004. godine. Kaže da u asortimanu voćnih rakija uz šljivovicu proizvode rakije od kleke, viljemovke, dunje, kajsije, travarice, maline, kupine i jabuke. U rodnim godinama proizvedu do 40.000 litara rakije.

Ilić u proizvodnji rakije najviše koristi požegaču

Kaže da je voće iz njihovih zasada vrhunsko, sa veće nadmorske visine, ali sa južnih padina. Najviše u proizvodnji šljivovice koriste sortu požegaču, ali pošto je sve manje ima na tržištu, koriste i čačansku rodnu i stenlej u malim količinama. Sirovinska baza je sopstveni voćnjak na četiri hektara, ali požegaču kupuju iz valjevskog kraja.

"Naše tržište je slabo što se kupovne moći tiče, pa šljivovicu uglavnom izvozimo. Moram reći da prodaja na domaćem tržištu lagano raste. Od izvoznih tržišta najviše izvozimo u Australiju, zatim u Austriju, Holandiju. Izašli smo na tržište Kine i tu se nadamo velikom uspehu. U razvoju je i rusko tržište ali čekamo neke njihove zakonske izmene", tvrdi Ilić.

Kada je o poteškoćama reč, Ilić kaže da je najteže ubediti potrošače u inostranstvu da je rakija vrhunsko piće. Breme prošlosti je masovan izvoz u socijalističkoj eri. Nekadašnji naši giganti su izvozili rakiju za dva dolara. I neki od stranih trgovaca i danas očekuju takvu cenu. Moraju partnerima da objašnjavaju koliko košta da naprave litar rakije od voćnog destilata, a koliko košta od žitnog. Inače, Ilić kaže da mu inostrane labaratorije nakon analize, u fusnoti, napišu da se radi o piću ekstra kvaliteta.

Jelički dukat

Predrag Prodanović u Pridvorici kod Čačka proizvodi brendiranu rakiju "Jelički dukat". Kaže da tradicija u porodici postoji već dva veka, ali da je komercijalni deo zaživeo tek nakon 2000. godine. Godišnje proizvedu oko 15.000 litara šljivovice. Gotovo 90% sirovine obezbede iz sopstvenih voćnjaka. Kada je prodaja rakije u pitanju, kaže da je najbolja lična preporuka i prodaja "sa praga", ali se oslanjaju na dva distributera i nekoliko vinoteka u Beogradu. Lična preporuka je pomogla i u izvozu.

Predrag Prodanović godišnje proizvede oko 15.000 litara rakije

"Rakiju izvozimo u Nemačku, Češku, Sloveniju, Crnu Goru, Bugarsku i Australiju. Oko 3.000 - 5.000 boca svake godine završi u inostranstvu. Izvozimo po 18 €, ali na stranim tržištima šljivovica se prodaje od 35 € do 40 € po boci", otkriva Prodanović.

Državi zamera na lošoj akciznoj politici. Kaže da je akciza na viski 170 dinara, a na rakiju 110 dinara po litru. Misli da bi država morala bolje da zaštiti tradicionalne proizvode. Vidi i pomake, naročito u činjenici da se rakija sve manje prodaje "na crno". Danas sve kafane rakiju nabavljaju iz legalnih tokova. Sagovornik kaže da bi država mogla da pomogne članovima udruženja proizvođača rakija, da mogu da ih lakše predstave stranom kupcu. Recimo, objedinjeno na štandu na nemačkom sajmu "Prowein" u Dizeldorfu.

Foto: Vladimir Ilić i Predrag Prodanović

"ZPP i Srpski aduti, (R)Evolucija poljoprivrede" projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


Tagovi

Šljivovica Prepečenica Izvoz Rakija Ninoslav Nikićević Vladimir Ilić Predrag Prodanović


Autor

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."


Partner

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li neko zna koja je ovo vrsta kruške... Drvo je staro više od 100 godina. Plod je više okrugao, a... Pročitaj celu belešku »