Druga polovina februara pravo je vreme za tretiranje protiv kovrdžavosti lista, najznačajnije bolesti breskvi i nektarina. Postoje načini da se stabla zaštite bez korišćenja hemijskih sredstava.
Mnogi voćari se iznenade kada već u aprilu vide kovrdžave listove na stablima u svojim voćnjacima. Radi se o gljivici koja prouzrokuje oboljenje breskve (lat. Taphrina deformans).
Reč je o najznačajnijoj bolesti koja pričinjava velike gubitke, naročito u godinama nakon ostvarenja infekcije jer iscrpljuje stablo koje je zbog toga više podložno napadima patogena i štetočina.
Simtomi se manifestuju na lišću koje postaje žuto crveno, a dolazi i do naglog rasta tkiva na lastarima. Na plodovima se javljaju ispupčenja. Do juna meseca zaraženi listovi opadnu, dolazi do novog listanja koje iscrpljuje drveće pa su zbog toga osetljivija na bolesti, štetne organizme ali i nagle promene temperature tokom jeseni i zime.
Najgore je što poljoprivrednici gube mnogo vremena na kidanje zaraženih listova, a ako neko ima na primer 300 stabala, lako gubi volju za tim poslom. Štetu pokušavaju, donekle, ublažiti sa bacanjem KAN đubriva oko debla i prskanjem preparatima na bazi mankozeba. U tom slučaju lisna masa brže raste i voćka je u koliko toliko boljoj kondiciji.
Najvažnije je da se ustanovi pravi trenutak za tretiranje. Do infekcije dolazi kada pukne vrh pupoljka, odnosno, kada dođe do bubrenja i pojave zelenog vrha. Tada voćari imaju na raspolaganju dan, najviše dva, da zaštite usev. Ako se tada ne oprska doći će do prodora patogena u tkivo i bolesti.
Nikakvi tretmani posle toga ne mogu da unište gljivicu. Da se ne bi desila zaraza već u februaru, u dva navrata u prvoj i drugoj polovini meseca, obavlja se tretiranje stabala. Mogu da se koriste zajedno bakar i kreč. Doze su 20 kilograma kreča i dve litre (ili kilograma) bilo kog bakarnog sredstva, na 330 litara vode. Kreč se mora dobro procediti. Za svaki slučaj i u martu bi trebalo obaviti jedno prskanje, u manjim dozama, sve do početka cvetanja. Patogenu odgovara toplije vreme sa temperaturama od 15-20°C što nije redak slučaj u februaru.
U martovskom prskanju, umesto bakra i kreča, mogu da se koriste, u barem dva navrata, domaće, nekuvano, mleko i soda bikarbona. Litra mleka i kafena šoljica sode dovoljne su za 10 litara vode. Ovo pišem na osnovu iskustva u višegodišnjem tretiranju stabala breskvi i nektarina na taj način jer nikada nije došlo do ostvarivanja infekcije.
Hemijska zaštita preparatima na bazi dodina, hlorotalonila, ditianona i slično, odgovorno tvrdim, nije potrebna ako u februaru i martu koristite gore pomenuta sredstva.
Tagovi
Autor