Čim primetite jaja kruškine buve, primenite prirodna sredstva

Uzgajivači krušaka, jabuka, šljiva i breskvi svake godine troše dosta novca na suzbijanje rutave bube, osica, smotavca, buva. Generalno, zaštita od insekata biće veliki izazov i u narednim godinama za naše voćare jer je evidentno da se spremaju novi preparati, verovatno ekološki mnogo povoljniji, ali i skuplji.

Neonikotinoidi su predstavljeni kao revolucionarni u suzbijanju štetnih insekata i da nisu štetni za korisne organizme, naročito pčele, ali se ispostavilo da ih dezorjentišu pa ne mogu da pronađu košnice i da se vrte oko svoje ose.

Obavljeno pet tretmana sirćetom

U ovoj godini rađen je ogled u dva zasada krušaka, površine 0.3 i jednog hektara. Upotrebljavano je sirće sa devet ili 11 odsto alkohola, u pet navrata. Prvi put, odmah posle cvetanja, drugi u maju, nakon kišne 'pauze' kada kruškina buva, koja ne voli kišu, može za samo dva dana početi sa lučenjem medne rose i po jednom u junu, julu i avgustu, pred početak berbe.

Doze su bile od 12 do 16 litara na 800 litara vode, na lokaciji od jednog hektara i tri litre na 200 litara vode na površini od 0.3 ha. Prva dva tretmana bila su sa 16 litara, kasniji sa 12, na većoj površini. Uz svako prskanje dodavan je litar jestivog ulja po prskalici, a u dva navrata i soda bikarbona, kilogram po tretiranju.

Mnogi voćari godinama rade tretmane sa sirćetom i sodom kako bi oprali plodove, grane i lišće od medne rose koju luči larva kruškine buve. Međutim, greše u terminu prskanja. Po iskustvima, iz ove sezone čim se primete jaja prve ili druge generacije buve, trebalo bi da se odradi tretman sirćetom, sodom i uljem jer lučenjem rose, doći će do zaprljanosti i to na mestu gde se spajaju dva ploda.

U voćnjaku od jednog hektara, od prvog maja 2020. nije bilo upotrebe pesticida, odnosno, fungicida i herbicida, a zaštita se posle radila domaćim nekuvanim mlekom i kalijum bikarbonatom dok u zasadu od 0.3 ha, nikako se nije upotrebljavala hemija.

Otkupljivači ne žele prljave plodove

Crne tačkice koje se formiraju na tim mestima, neće moći da se očiste i neće biti plodova prve klase. Ostali deo biće čist ali to takozvano spojno mesto predstavlja problem voćarima jer im otkupljivači neće priznati voće kao prvu klasu. Jestivo ulje bolje lepi sirće i zbog njega smesa neće mnogo peniti kao u slučaju da se, umesto ulja, koristi deterdžent za sudove.

Dakle, ključno je da se prati razvoj štetočine jer buva ne može večno da čeka sa razvojem ako često pada kiša. Prvi ili drugi sunčani dan sa malo višim temperaturama znači eksploziju nenog razvoja i lučenje medne rose. Tada je optimalno vreme za tretman. Još je bolje kada, dva do tri sata nakon tretmana padne kiša jer je efekat još bolji.

Velika je greška kada uzgajivači, nakon pranja stabala sodom, sirćetom i deterdžentom, upotrebe insekticide. Za tim nema potrebe jer, u oba slučaja, štetočini treba dvadesetak dana za kompletan razvoj nove generacije, od polaganja jaja do lučenja rose. Zašto upotrebljavati insekticide koji su još štetniji za okolinu od sirćeta?

Vrlo malo šteta od savijača

Najbolje od svega je činjenica da skoro da nije bilo crvljivosti plodova, odnosno, šteta od savijača na kruškama, šljivama i breskvama, pošto je na većoj parceli po 160 stabala šljiva i breskava. Nastavićemo sa ogledima i, ako se pokaže da je zaštita efikasna, možda bi sirće mogla biti zamena insekticidima u godinama koje dolaze. Mnogi proizvođači se žale da, što više upotrebljavaju hemijske preparate, više problema imaju sa buvom koja postaje otporna na aktivne materije u sredstvima.

Mislim da će se, vrlo brzo, prestati upotrebljavati, na primer, Armada, Abastate, Vertimec, koji su na bazi abamektina jer je buva, naročito u starijim zasadima, stekla otpornost na njih upravo zbog česte upotrebe.

Sirće pomaže i protiv Venturie

Takođe je interesantno da je čistoća plodova bila izuzetna, odnosno, vrlo malo njih imalo je na sebi simptome Venturie, odnosno, fuzikladija naročito na stablima koja su imala otvorenu, prozračnu krošnju. Izgleda da sirće deluje i na gljivice, ali to se mora još istraživati. Korišćeno je u tretmanima i domaće, nekuvano, mleko pa je i ono pomoglo u sprečavanju nastanka bolesti. U Japanu voćari koriste kukuruzno ili pirinčano sirće u borbi protiv Venturie.

Suzbijte kruškinu buvu bez insekticida - sirćetom, sodom, glinom

Kako stvari stoje, ono bi moglo da bude zamena za insekticide, a proizvođači koji žele da i dalje koriste fungicide svakako mogu da smanje broj tretmana. Mnoge kolege voćari, ove godine tretirali su svoja stabla fungicidima 19 ili 20 puta, što je zaista mnogo i bespotrebno.