Šta uraditi za krupnije plodove voća, jedna mera je nezamenjiva?

Veliki broj sitnih plodova koji se ne proređuju, bez urađene letnje rezidbe u vidu otklanjanja suvišnih grana, glavni su razlozi za formiranje manjeg broja pupoljaka koji će dati rod u idućoj vegetacionoj sezoni. Letnja rezidba trebalo bi da se obavi kod većine voćnih vrsta tokom vegetacije.

Ukoliko se ona ne uradi i ne obavi dobra prihrana, voćka neće biti u mogućnosti da diferencira dovoljan broj rodnih pupoljaka za narednu godinu. Upravo rezanje viška grana koje su izrasle iz rezova u zimskoj rezidbi omogućava biljci da ravnomernije raspoređuje makro i mikro elemente u pupoljke na stablu. Isto tako, prisutni plodovi imaće više hrane i biće krupniji.

Može se vršiti i tokom avgusta

Rezidbu treba raditi rano ujutro ili kasno poslepodne, ako su temperature visoke. Voćari već tokom avgusta, nakon obavljene letnje rezidbe mogu da vide rodni potencijal za narednu godinu koji se još jasnije vidi kada opadne list. Nemojte padati u zamku ako vidite na stablu mnogo rodnih pupoljaka.

To nije dobro i mora da se uradi zimska rezidba u vidu otklanjanja 25- 30 odsto rodnog pupa, jer izostavljanje zimske rezidbe dovešće do toga da ćete imati mnoštvo sitnijih plodova koje nijedno hemijsko sredstvo ili ručno proređivanje neće moći skinuti, u dovoljnom broju, da preostali plodovi ostanu krupni. Što je najgore, ulazi se u problem alternativne rodnosti, odnosno, dobrog roda svake druge ili treće godine, što je u savremenom voćarstvu, nedopustivo.

Ukloniti vodopije

Šljiva rađa na mešovitim rodnim grančicama, majskim kiticama kratkim i dugim rodnim grančicama i kopljastim izraštajima. Najzastupljenije sorte u našim područjima, stenlej, čačanska rodna i lepotica, najviše rađaju na kratkim grančicama i kopljastim izraštajima, na dvogodišnjem i trogodišnjem drvetu.

Stenlej će da rodi kako god da ga orežete, dok kod čačanskih sorti treba da se uradi prikraćivanje grana za barem jednu trećinu. Ako u zimu i proleće, pred samo listanje, kod bilo koje sorte, vidite više pupoljaka na kratkim grančicama, sa strane će da budu rodni pupoljci, a na vrhu lisni, odnosno, vegetativni. To je znak da ste dobro odradili letnju, odnosno zimsku rezidbu i da možete da očekujete rod.

Prilikom letnje rezidbe, sve vertikalne grane, odnosno, vodopije, koje su desetak centimetara od provodnice treba ukloniti, dok se ostale uklanjaju do osnove ili režu na drugi do treći pupoljak od osnove poluskeletne grane.

Izolovati provodnicu

Kod jabuka i krušaka je slično. Rađaju na kraćim, naboranim, izraštajima, te kratkim i dužim rodnim granama. Ako na granama vidite krupnije pupoljke, možete očekivati rod, a ako imate sitnije pupoljke, sa strane grančica, rod neće biti dobar. Postoje i mešoviti pupoljci koji su na sredini, odnosno, srednje razvijeni, ali takvi pupoljci u ogromnom broju slučajeva daju list, ne plod.

Takođe i kod jabuka i krušaka treba uklanjati vertikale iz unutrašnjosti krošnje jer je dovoljna količina svetlosti u krošnji od velikog značaja za formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. Isto tako, kao i kod šljiva, radi se izolacija provodnice, to jest, važno je da nema visokih grana koje ulaze u unutrašnjost krošnje, zasenjuju plodove i crpe hranjljive materije plodovima na stablu.

Odstranjuju se sve grane ispod mesta na kojem počinje grananje stabla. Može se vršiti i zalamanje provodnice, ako je otišla previše u visinu. Radi se tako što se rukom, slomi vrh provodnice. Na ovaj način dolazi do brže diferencijacije pupa za narednu godinu.

Trešnje svako malo rezati

Trešnja i višnja, osim zimske, traže češću rezidbu tokom leta, u dva do tri navrata, kako bi se podstakao rast novih, kratkih grančica, koje će dati rod u narednoj godini. Trebalo bi paziti da se, prilikom skraćivanja, na vrhu ostavi vegetativni, ne cvetni pup, koji je krupniji. Ako ostavite cvetni, lako može doći do sušenja tih prirasta.

Uskoro treba orezati trešnju: Kako na savremen način to izvesti?

Breskve su specifične. Na svakom stablu ostavite maksimalno 45 rodnih pupoljaka ako želite da imate krupne i kvalitetne plodove. Sve više od toga zahteva proređivanje.

Što se tiče borovnica koje su sve više zastupljene u našim voćnjacima, nakon berbe potrebno je obaviti rezidbu i to na način da se eliminišu grančice koje idu u unutrašnjost grma, nakon čega se obavlja prihrana prvo fosfornim, a zatim kalijumovim đubrivima jer 80 odsto tih elemenata u narednoj vegetaciji, biljka koristi na osnovu zaliha iz prethodne.

Veći pupoljak, veća šansa za rodnost

I na kraju. Kako ćete prepoznati koji pupoljak je rodni, a koji lisni? Jednostavno - po veličini.

Krupniji pupoljak na grani znači da će, na tom mestu naredne godine, ako ne bude mraza, doći do formiranja plodova. Takav pupoljak imao je dovoljno hranljivih materija za diferencijaciju i formiranje ploda u narednoj godini. Da bi taj plod bio zdrav i bez deformacija, važna je prihrana borom i fosforom tokom juna, jula i avgusta. Isto kao što je slučaj pre i tokom cvetanja jer je npr. bor ključan za oplodnju žiga tučka.