Uskoro treba orezati trešnju: Kako na savremen način to izvesti?

Dok stabla trešanja ne stupe u punu rodnost potrebno je samo povremeno proređivati krošnju i skraćivati odveć dugačke produžetke osnovnih skeletnih grana. Od početka pune rodnosti rezidba se znatno ograničava. Ukoliko se želi primena mehanizovane berbe, onda se moraju skraćivati mnoge grane, kako bi se sprečilo da budu suviše dugačke i povijene.

One koje se ukrštaju, ili su blizu jedna drugoj moraju se odstraniti, da bi se umanjilo zasenjivanje. Isto tako se i vodopije moraju blagovremeno odstranjivati, jer one mogu znatno pojačavati zasenjenost krošnje, remeteći i njenu pravilnost.

Orezana masa ne bi trebalo da pređe 30% ukupne

Savremena koncepcija rezidbe trešnje posebno oblika sa niskom krošnjom (vaza, otvoreni pehar, tatura trelis-transferzalni "Y" sistem i dr.) gajenih na kržljavijim podlogama predviđa sprovođenje ove mere u leto, tačnije krajem jula i početkom avgusta, što zavisi od stepena vegetacije. Letnja se u principu obavlja posle berbe, što znači zamena i obnavljanje rodnog potencijala u vidu tanjih i srednje debelih grana, uklanjanje viška prirasta i vodopija, prevođenje grana u željenom pravcu i drugo.

Šta je cilj zelene (letnje) rezidbe voćaka?

Ukupno orezana masa ne bi trebalo da pređe 30% ukupne mase krošnje. Posle izvedene rezidbe najbolje je uraditi dezinfekciju preseka premazivanjem sa nekim preparatom na bazi bakra, a uz to deblje preseke premazati i kalem voskom kako bi se sprečilo prekomerno gubljenje vlage.

Rezidbom se, pored uklanjanja grana i grančica koje jedna drugoj smetaju, potpuno ili delimično uklanja jednogodišnji ili eventualno dvogodišnji prirast (pri većoj iznurenosti stabla rodom) i to povremeno posle treće ili četvrte godine.

Projektovani oblik krune

Zelena rezidba trešnje obuhvata prekraćivanje mladara i predstavlja detalj upravo letnje, koja će se obaviti završno do kraja jula i početka avgusta. Cilj je prvenstveno u tome da se ubrza formiranje krune, dobiju prevremene grančice okićene sa strane cvetnim pupoljcima i time dobio prinos trešnje, vodeći računa o opterećenju voćaka rodom (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2014.).

U uzgojnom periodu vodimo računa o projektovanom obliku krune, te skraćujemo osnovne skeletne grane, koje mogu biti predugačke. One manje, koje narušavaju predviđeni uzgojni oblik, a to se odnosi na pretanke i predebele grančice na osnovnom skeletu krošnje, potpuno uklanjamo rezidbom. S obzirom da trešnja ima retku krunu, a radi se o formirajućoj rezidbi, ova treba da bude svedena na što manju meru.

Sprečava se ogoljavanje grana

U periodu rodnosti, razvijaju se nerodni letorasti, mešovite rodne grančice i majski buketići, koji čine osnovu rodnosti trešanja. Njihovo formiranje ubrzaćemo skraćivanjem grana, čime stvaramo osnovu za izbijanje letorasta i mešovitih rodnih grančica na kojima će se stvarati u drugoj godini majski buketići i koji će u trećoj cvetati i donositi plodove. Ovakvom rezidbom sprečavamo i ogoljavanje grana, što se dešava i posle one neredovne, koja posle više godina neorezivanja dovodi i do odumiranja majskih kitica.

Takođe, obolele i ukrštene grančice i grane ovom merom ukloniti. Iz navedenog da se zaključiti da je rezidba trešnje neophodna u odgovarajućoj meri (najbolja je dužina letorasta od 30 do 40 cm), a kako bi se rešio problem smolotočine, rezidbu najbolje obaviti krajem jula i početkom avgusta, kako je napred to navedeno.