Suva šljiva može da "čeka" bolja vremena

U selima u okolini Osečine sušenje šljiva predstavlja vekovnu tradiciju, a ovaj proizvod nalazi put do trpeza širom sveta. U Srbiji se godišnje proizvede oko 10.000 tona suve šljive i po tim količinama, naša zemlja je peti proizvođač u svetu, iza SAD-a, Čilea, Argentine i Francuske.

Po broju stabala i proizvodnji šljive naša zemlja se nalazi u svetskom vrhu, ali izvoz sveže šljive za većinu voćara nije profitabilan, zbog čega se većina opredelila za sušenje.

Niska cena, zalihe u magacinima

Prošle godine došlo je do poremećaja na tržištu suve šljive. Zbog niske cene kojoj proizvođači nisu želeli da se prilagođavaju, određene količine ovog proizvoda ostale su u magacinima na zalihama. Ipak, to nije uticalo na ovogodišnju proizvodnju, jer suva šljiva može da čeka i bolje vreme, kada je cena u pitanju.

"Ove godine u Srbiji je šljiva bila dobrog kvaliteta. Jedino je u predelima u kojima je bilo jakog nevremena i grada  rod pre vremena "obran", a bilo je i dosta oštećenih stabala", kaže Dobrivoje Jovanović, suvlasnik kompanije "Jovanović voće" iz Osečine.

Kako dodaje, sada se pribojavaju narednih sezona - šta će biti sa tim voćnjacima i da li će morati da se krče i podižu novi zasadi.

Rano cvetanje, pozni mrazevi i suša

U Podgorini, gde je i najveći broj proizvođača suve šljive, za sušenje se koristi sorta stenlej.

"Na područjima gde nije bilo grada, rod je bio od 150 do 200 kilograma po stablu. To se nije desilo u proteklih 10 godina", napominje Jovanović.

Sušenje šljiva bez koštice - kako izgleda proces i na šta obratiti pažnju?

Ova godina nije bila dobra za voćare, šljiva je cvetala nekoliko nedelja ranije, bilo je i poznih mrazeva. Leto je bilo sušno i bez mnogo padavina, što je takođe uticalo na kvalitet plodova. 

"Kao i na svo drugo voće, i na šljivu se odrazilo sušno vreme. Nema krupnoću koju bi trebalo da ima, ali je zato sasvim dovoljno suve materije i šećera u plodovima. Samim time je dobra za sušenje, ali i za rakiju."

Velike zalihe suve šljive

Jovanović napominje da su prethodne godine stvorene zalihe da se potpuno zadovolje potrebe tržišta. Ipak, to nije bila prepreka da se i ove godine otkupe i prerade nove količine.

"Biće prerađeno 500 do 600 tona šljive. Sada kreće prodaja i videćemo kako će se kretati cene. Prošle godine, cena je krenula sa dva evra i potom se spustila na 1,2 evra koliko je bilo na svetskom tržištu", kaže naš sagovornik.

Za sada je cena ovogodišnjeg roda suve šljive od 300 do 400 dinara na veliko, dok se na pijacama prodaje za 500 do 600 dinara po kilogramu.

Može li srpska suva šljiva i u Kinu?

Iako imaju zaokružen tehnološki proces, u kompaniji "Jovanović voće" planiraju da osavremene mašine za pakovanje.

"Došla su takva vremena da se sve više kupuje u marketima, sve je manje kupaca na pijacama, pa ćemo se i mi prilagođavati tome i pakovati je u manja pakovanja."

Suva je neuporedivo skuplja od sveže, ali zarada nije uvek ista - zavisi od potražnje, pre svega na svetskom tržištu. 

Od ovog leta na snagu je stupio i sporazum o bescarinskom izvozu u Kinu, ali da li će se i suva šljiva iz Srbije naći na tom tržištu, zavisiće od mnogo faktora. Veliku konkurenciju našoj zemlji predstavlja Čile koji može da obezbedi velike količine ovog voća.

Za sada se suva šljiva iz Srbije izvozi u zemlje severne Evrope, Rusiju, Francusku, Japan, Tursku, pa čak i u Brazil.

_{Naslovna fotografija:AK grafika/Sanja Dovečer}