• Trešnja
  • 27.02.2021. 12:00
  • Šumadijski okrug, Lapovo

Trešnja trenutno ekonomski najisplativija voćna vrsta u Srbiji?

Početna ulaganja su izuzetno velika u ovakav vid proizvodnje, trešnje traže negu tokom cele godine, predanost cele porodice, ali to posle obilno nagrađuje, svojim prinosima i stabilnom cenom, kaže voćar Dejan Protić iz Lapova.

Foto: Jelena Lukić
  • 1.802
  • 269
  • 0

Savremeno voćarstvo može biti budućnost Srbije, ali uz veću pomoć države, smatra jedan od najvećih uzgajivača trešanja u Šumadiji, Dejan Protić iz Lapova. Na šest hektara uzgaja tri izuzetno kvalitetne sorte trešanja - kordiju, feroviju i reginu koje domaći otkupljivači izvoze u Evropsku uniju, Rusiju i Crnu Goru.

Protić, po zanimanju diplomirani ekonomista, pre osam godina je rešio da proda svoje privatno preduzeće i novac uloži u voćarstvo, konkretno u proizvodnju izuzetno kvalitetne i krupne trešnje.

O uzgajanju se informisao preko literature, interneta i stručnjaka. Trenutno u rodu ima 6.600 sadnica, a ovih dana planira da posadi još 2.100 sadnica na dva hektara čime će po broju sadnica biti najveći proizvođač ovog voća u Šumadiji i Pomoravlju. Prinos je oko sedam kilograma ekstra klase po stablu.

Protić se preusmerio na uzgoj trešanja izuzetno krupnih plododa

"Odlučio sam se na ovaj vid proizvodnje trešanja koje su kalemljene na kržljavoj podlozi, na gizeli, koja ne dozvoljava stablu da bude bujno, već su omanjeg rasta, daju manje roda od bujnih trešnji, kalemljenih na divljoj trešnji. Manji je prinos, ali je kvalitet desetostruko bolji od običnih trešanja", objašnjava Protić i dodaje da se beru ručno sa peteljkom, a njihov promer je od 2,8 do četiri centimetra u prečniku, dok je klasična 2,4. 

Trešnjar održava sam

Kod ovakve trešnje najbitniji je izgled.

"Sama trešnja na kržljavoj podlozi daje takav kvalitet. Finese su orezivanje, đubrenje, redovno navodnjavanje i zaštita. Analiza zemljišta se radi dva puta godišnje, kako bi pre sezone znali šta biljci nedostaje, kako bi se to dodalo u zimskom đubrenju."

Iako se nikada nije bavio poljoprivredom, ceo trešnjar sam održava, jer se edukovao na raznim seminarima, a nema knjige koju nije pročitao o proizvodnji trešanja.

Finese su orezivanje, đubrenje, redovno navodnjavanje...

"Naučio sam kako se orezuje, mada i plaćam ljude jer ne mogu sve sam da stignem. Zahvaljujući subvencijama države, kupio sam svu potrebnu mehanizaciju, pa mašine okopavaju. Poslednje tri godine moja porodica živi od ovog posla", rekao je ovaj voćar.

Nega voća tokom cele godine, koje posle nagradi obilnim prinosima

On kaže da je trešnja trenutno ekonomski najisplativija voćna vrsta u Srbiji, pored borovnice koja se užurbano sadi kod nas. Prošle godine, kaže Protić, cena je bila odlična i iznosila je na veliko 250 dinara po kilogramu.

"Kad se uhvati prosek u proteklih par godina, rezultati su više nego zadovoljavajući. Cena je stabilna, uz neke male oscilacije. Početna ulaganja su izuzetno velika u ovakav vid proizvodnje, trešnje traže negu tokom cele godine, predanost cele porodice, ali to posle obilno nagrađuje, svojim prinosima i stabilnom cenom."

Koju srpsku višnju traži svetsko tržište i plaća više?

Iako je šljiva karakteristična za ovo područje, i trešnja odlično uspeva.

"Šljiva kod nas ima dugu tradiciju i ona može u svakom obliku da se proda, kao konzumna i kao džem, rakija. Trešnja je drugačija. Svi kupci koji je kupuju od mene traže da tog dana kada je uberemo uveče odvozimo kod njih. To je garancija da je trešnja sveža i da nije bila u hladnjači. Na sreću, ja nemam potrebe za hladnjačom jer sve odmah prodam", kaže proizvođač iz Lapova.

Problem - dug rok isplate subvencija

Naš sagovornik smatra da mnogi mladi ljudi mogu da se bave poljoprivredom, ali da je potrebna pomoć države jer su velika početna ulaganja.

"Mlađe ljude koji bi se preorijentisali na ovakav vid života, jer ovo nije samo posao već i život, država treba da pomogne. Država daje subvencije svake godine ali mi čekamo po godinu dana na odobrenje i posle na uplatu sredstava. Znači, mi moramo da imamo novac za investiranje. Država bi mogla te subvencije odmah da odobri i da ih da mladom proizvođaču."

Za mlade ljude u agraru potrebna je pomoć države smatra Protić.

Protić dodaje da jedna firma u Srbiji radi "ključ u ruke" i ovakav tip zasada, sa sistemom za navodnjavanje i protivgradnom mrežom, košta oko 50.000 evra po hektaru.

Savremeno voćarstvo je budućnost Srbije, kaže ovaj šumadijski voćar, ali je u poslednje vreme postalo i pomodarstvo što nije dobro. Zato je važno pomoći mladim poljoprivrednicima koji žele da na selu rade i osnivaju svoje porodice.


Foto prilog


Tagovi

Uzgoj trešnje Zasadi voća Krupna trešnja Dejan Protić Kržljava podloga Subvencije


Autorka

Jelena Lukić

Više [+]

Diplomirani novinar. Novinarstvom se bavi od 2001. godine. Cilj joj je da predstavi uspešne ljude koji se bave poljoprivredom.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Ovih dana Miroljub Janković iz Futoga na svojoj parceli primenjuje tretman "motikanum, aktivna materija je motika i nema karence" :). Na koje načine se bori sa sušom, uskoro više na Agroklubu.