U Loznici i tokom prošle godine leska najpopularnije voće

Za mladog Nebojšu Nikolića iz Loznice, uzgoj leske bio je nepoznanica ali je želeo da novac stečen radom u inostranstvu uloži u nešto trajno i korisno. Puno učenja, istraživanja, razmene iskustava sa drugim proizvođačima navele su Nebojšu da posadi lesku. Prevagnula je pre svega isplativost ove voćne kulture, višegodišnje plodonošenje ali i bar za sada siguran plasman proizvoda. 

Navodnjavanje lešnika: Voda može da udvostruči prinos

Prilikom podizanja zasada voditi računa i o najmanjim sitnicama 

Tokom podizanja zasada, u naselju Runjani udaljenom svega tri kilometra od centra grada, ništa nije prepustio slučaju i mislio je na svaku sitnicu, od izbora parcele, obrade zemljišta, ograđivanje žicom, poboljšanje hemijskog sastava tla, kopanje jamiće, pa je sve to prepustio iskusnom radniku, koji i sam ima svoj zasad leske, a bavi se i proizvodnjom sadnica. 

Zoran Aleksić, kaže da je poslednjih godina u lozničkom kraju leska veoma interesantna proizvođačima jer je to voće koje vam kada ga posadite i pravilno održavate može narednih 50 godina donositi zaradu.

"Parcela koja je odabrana za sadnju, kada je sad pogledate idealna je ali tome je predhodilo mnogo rada, krčenja i popravljanja samog sastava zemjišta jer poznato je da su u ovom kraju zemljišta dosta kisela, siromašna humusom i teška, glinovita, pa je sve to bilo neophodno popraviti i prilagoditi leski. Ovde je bilo neophodno i podrivanje, odnosno rigolovanje da se voda ne bi zadržavala, što bi moglo da dovede do gušenja korenovog sistema tokom vremena," objašnjava Aleksić.

Stajnjak obavezan prilikom sadnje

On i njegov tim u lozničkom kraju podigli su nekoliko modernih zasada leske i zaista su majstori svog zanata. Objašnjava da je na dobro pripremljenoj parceli lako odraditi samu sadnju. Potrebno je samo pridržavati se nekoliko pravila.

Nakon obeležavanja sadnih mesta, pristupa se kopanju jamića. U ovom konkretnom slučaju međuredni razmak kao i onaj u redu je pet metara. Po jamiću je potrebno ubaciti oko 15 kilograma stajnjaka koji ima ulogu da u početku bude drenaža, pije višak vode. U sušnom periodu on će zadržavati vlagu jer se ponaša kao sunđer, a u kasnijem periodu kada korenov sistem dođe do njega on je već pretvoren u humus i na taj način hrani biljku. 

Ne zaboravite sorte oprašivače

"Pri sadnji mi ubacujemo i humus glistenjak i zeolit. Ovde je inače sađen kalemljeni lešnik. Kao podloga korišćena je mečija leska. Kalemi su italijanske sorte tonda romana, tonda digifoni i delalange četvrta noćione je oprašivač, a to je i preporuka stručnjak italijanskog Ferera. On je samooplodan i oprašuje sve ostale sorte jer dešava se da je u periodu cvetanja leske, a to je u našim uslovima februar mesec. Vremenske prilike budu nepovoljne i sorta oprašivač, koja uvek ima duži period cvetanja može da spase situaciju. Ovo su sve konditorske sorte, okrugog oblika i srednje krupnoće od 2-2,5 grama," kaže Aleksić. 

Pri podizanju višegodišnji zasada pogotovo vrsta koje će donositi rod narednih decenija kao što je slučaj sa leskom i najmanje greške mogu vas skupo koštati. Nemojte štedeti na nekim bitnim stvarima, a jedna od njih je sadnica, savetuje Aleksić, koje moraju biti zdrave i sertifikovane sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Sadnja na ovoj parceli obavljena je 18. decembra, a vremenske prilike bile su idealne.

Leska ne traži mnogo rada ali je potrebno dosta početnog ulaganja 

Aleksić, koji i sam već deset godina ima sopstveni zasad leske, tvrdi da ona nije zahtevna kultura ali samo ukoliko joj se prvih godina nakon sadnje posveti maksimalna pažnja i nega.

"Treba rada, možda najviše u prvoj godini, dok biljke ne ojačaju, jer zemljište mora da se plevi okopava da sadnice ne budu u travi, a kasnije slobodno pustite da se zemljište oko stabala zaledinči, kako mi to ovde kažemo, odnosno pustimo travu da raste. To će vam možda biti najveći posao - da kosite travu. Leska ne zahteva mnogo hemijskih tretmana, ja sprovodim tri osnovna prskanja, mada i da je ne poprskate neće biti prevelike štete."

Kada je u pitanju rezidba, kalemljene sadnice se u tom pogledu lakše održavaju od onog žbunastog, navodi Aleksić, jer kod žbunastog uvek imate više rodnih grana koje morate da proređujete i time planirate prinos po žbunu. 

Voćka budućnosti

Zarade ima tvrdi on, a cena 2018. bila je mnogo bolja nego 2019. koja ni u pogledu vremenskih prilika nije bila naklonjena proizvođačima leske. U svom zasadu on 2019. godine ima prinos pet kilograma po žbunu dok je 2018. imao 7 kg ali je zadovoljan s obzirom da je njegov zasad relativno mlad i tek je ušao u period punog plodonošenja.

Uveren je da će još mnogo godina ubirati plodove svoje leske koja je u lozničkom kraju sve više prepoznata od strane poljoprivrednih proizvođača ali i ljudi koji se ne bave voćarstvom, jer je kako kažu ona voćka budućnosti.