U narednom periodu treba da se uradi kvalitetan popis zasada; njihova starost, sortnost i struktura. Tako ćemo znati koje su to površine i koja je procenjena količina šljive kojom možemo da raspolažemo i planiramo za plasman, kaže profesor dr Milan Lukić.
Srbija poslednjih godina stagnira po proizvodnji i plasmanu šljiva, iako ima odlične uslove sa gajenje ovog voća, a prema oceni stručnjaka, od 72.000 hektara zemljišta pod šljivom, 60 odsto je poluintenzivnog ili intenzivnog karaktera, dok je čak 40 odsto ekstenzivnog.
Profesor dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo iz Čačka najavljuje da bi uskoro mogao da počne popis šljiva u Srbiji, kako bi Srbija imala kompletan uvid u sortiment, starost i strukturu zasada.
"Tih 40 procenata ekstenzivnih zasada su površine gde postoje stabla na broju, a koja nemaju nikakvu vrednost. Potrebno je plansko zasnivanje novih zasada u zavisnosti od namene, a da bismo to ostvarili najpre mora da se uradi popis postojećih. Dakle, u narednom periodu treba da se uradi kvalitetan popis ili savremenim rečnikom rečeno, monitoring kompletnih zasada; njihova starost, sortnost i struktura", kaže Lukić i dodaje da ćemo tako znati koje su to površine i koja je procenjena količina šljive kojom možemo da raspolažemo i planiramo za plasman, bilo svežih plodova za inostrano tržište, bilo prerađene.
Srbija ima potencijala, potvrđuje Lukić, jer raspolaže odličnom klimom i zemljištem i tvrdi da se mogu postići daleko bolji rezultati kada je u pitanju i prinos i kvalitet.
"Uz podršku države moramo unaprediti šljivarsku proizvodnju, prvenstveno stonih sorti. Važno je raditi na primeni savremenih agrotehničkih mera, ali potreban nam je i pravilan izbor sorti. Kada govorimo o plasmanu svežih podova, to su sorte vrlo ranog i vrlo poznog vremena zrenja, koje po pravilu imaju najveću cenu na tržištu. Druga važna stvar je udruživanje proizvođača i njihov zajednički plasman, a na institucijama koje se bave naučno istraživačkim radom je da svoja dostignuća stave na raspolaganje proizvođačima".
Nakon reonizacije, najavljeni popis bi dodatno pomogao u unapređenju šljivarske proizvodnje.
"Tokom reonizacije sagledali smo gde se ona gaji i pozicionirali je. Tokom ove godine treba da damo konkretne zaključke gde se ona može uspešno gajiti i koje sorte treba saditi, zatim gde ima vode ili je nema. Potom nas čeka još detaljniji monitoring. Lično smatram, kao što je još davne 1871. godine prvi doktor nauka Đorđe Radić istakao, šljiva može Srbiji podariti najveću vrednost. Danas oko 60 odsto roda izvozimo uglavnom na rusko tržište, ali moramo naći i nova", kaže sagovornik Agrokluba.
Statistika kaže da je šljiva u Srbiji i dalje najzastupljenija vrsta voća, iako su od 2013. do 2018. godine površine, prema analizama Republičkog zavoda za statistiku smanjene sa 76.805 hektara na 72.224 hektara. Ukupna proizvodnja šljive je u tom petogodišnjem periodu sve manja, za više 600.000 tona u 2013. godini, do 430.000 tona u 2018. Prosečan prinos šljive je smanjen i oscilira između 4,59 tona po hektaru u 2018. godini, dok je 2013. bila 7,90 tona.
U analizi Republičkog zavoda za statistiku navodi se da su evidentne značajne oscilacije godišnjih prinosa šljive po hektaru ne samo ukupno, već i po regionima. Prinos veći od prosečnog ostvaren je u Regionu Vojvodine i u Beogradskom regionu, iako raspolažu vrlo malim delom površina pod šljivom. Istovremeno, regioni koji raspolažu većim delom pod šljivom, poput Šumadije, Zapadne Srbije, Južne i Istočne Srbije ostvarili su opadajući i prinos ispod proseka.
Tagovi
Autorka
