Štete mogu biti izuzetno velike, čak do 80 odsto kod nekih vrsta voća, što direktno utiče na ekonomsku stabilnost voćara.
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) prvi put je uočena u Srbiji pre desetak godina, a samo dve godine kasnije njeno prisustvo je potvrđeno u nekoliko regiona, uključujući i Kolubarski okrug. Širi se brzo, a blage zime i duga leta pogoduju njenom razmnožavanju i opstanku.
"Ova invazivna štetočina je kod nas stigla putem trgovine poljoprivrednim proizvodima i nalazi se na karantinskoj listi štetočina. U Srbiji je prvi put registrovana 2014. godine, a dve godine kasnije se primećuje i njeno prisustvo u Kolubarskom okrugu", kaže savetodavac iz PSSS Valjevo Snežana Radovanović.
Kako dodaje, napada širok spektar voćnih vrsta, pre svega kupinu, malinu, jagodu, višnju, trešnju, a može se primetiti i na vinovoj lozi. Osim štete koju može da napravi gajenim biljkama, štetna je i za neke korovske biljke.
Zdravi, netaknuti plodovi, meta su ove mušice, za razliku od ostalih koje napadaju samo oštećeno ili prezrelo voće. Mušica polaže jaja u plodove, a larve koje se razvijaju unutar voća uzrokuju njegovo truljenje i propadanje, što dovodi do velikih gubitaka u prinosu i kvalitetu voća. Gubici mogu biti izuzetno veliki, čak do 80 odsto kod nekih vrsta voća, što direktno utiče na ekonomsku stabilnost voćara.
“Odrasla jedinka je veličine tri milimetra, ženka je nešto veća od mužjaka i ima testerastu legalicu kojom pravi štetu na zrelim plodovima. Jedinke postaju aktivne na temperaturama iznad 10 stepeni. Preferira područja sa visokom vlažnošću vazduha i temperaturama oko 25 stepeni, odnosno, odgovara joj umerena kontinentalna klima koja je zastupljena kod nas.”
Borba protiv ove štetočine je složena zbog njenog brzog razmnožavanja i otpornosti. Iako je relativno nova u Evropi, neki prirodni neprijatelji su pokazali potencijal u njenom suzbijanju. To uključuje određene vrste parazitskih osa i predatora, poput bubamara i paukova. Međutim, njihova efikasnost još uvek nije dovoljna da bismo se oslanjali isključivo na njih za kontrolu populacije ovog štetnog insekta.
“Šteta koju nanosi može biti direktna i indirektna. Direktna je kada ženka svojom testerastom legalicom zaseca zdrave i sočne plodove i napada u trenutku pre i tokom berbe plodova i to je period kada je otežano suzbijanje ove štetočine", kaže naša sagovornica.
Pojašnjava da ženka azijske mušice polaže jaja u plod iz kojih se legu larve i one se hrane plodom.
"Takvi plodovi propadaju i gube tržišnu vrednost. Indirektno, oštećujući plod, otvara se mogućnost za dalju infekciju biljke. Gubici mogu biti i 100 posto."
Korišćenje insekticida može biti efikasno, ali se nikako ne preporučuje u vreme zrenja, pa je jedna od metoda da se u voćnjacima postave prirodni preparati i zamke. Jedna od najpopularnijih metoda u suzbijanju odraslih jedinki jeste upotreba prirodnih klopki. Klopke sa sirćetom ili vino sa dodatkom deterdženta za posuđe mogu privući i utopiti odrasle mušice. Postavljanje ovih klopki u voćnjake može pomoći u smanjenju broja odraslih jedinki i umanjiti broj položenih jaja.
Klopka se koristi za masovno izlovljavanje odraslih jedinki ove štetočine i to je mirisni atraktant jer predstavlja smešu nekoliko komponenti.
"Prvo se sipa 200 ml crnog vina, zatim se dodaje isto toliko sirćeta i na kraju nekoliko kapi deterdženta za sudove. Sve ovo se može mešati u običnoj plastičnoj flaši i poljoprivredni proizvođači mogu to sami uraditi. Tako pripremljena mešavina se nosi u zasad maline, kupine, jagode", objašnjava ona.
Azijska voćna mušica ima visok i kratak reproduktivni ciklus. Ukoliko joj odgovaraju vremenski uslovi može razviti sedam do 15 generacija. Suzbijanje je otežano jer dolazi do preklapanja generacija.
Feromonske klopke su jedna od efikasnih metoda za praćenje i smanjenje populacije. One koriste mirisne signale koji privlače mušice, omogućavajući njihovo hvatanje i smanjenje brojnosti. Osim toga, upotreba prirodnih insekticida na bazi biljnih ekstrakata, kao što su neem ulje i piretrum, takođe pokazuje dobre rezultate.
"Klopke koje se postavljaju u zasadima služe pre svega za izlovljavanje odraslih jedinki. Potrebno je izbušiti manje rupe kroz koje će mušice ulaziti, ali i napraviti jedan veći otvor kroz koji će se širiti mirisi. Taj otvor treba zaštititi gazom da ne bi ulazili krupniji insekti."
Sadržaj lovne klopke se menja posle sedam dana i laboratorijski se potvrđuje prisustvo azijske voćne mušice.
"Samo vizuelnim posmatranjem teško je utvrditi njeno postojanje", navodi Radovanovićeva.
Dodaje da zasade koji se ne koriste i ne obrađuju treba takođe ukloniti.
"Veoma su važne preventivne i higijenske mere kao što je uklanjanje i uništavanje zaraženih plodova, ali je potrebno ukloniti i prezrele i trule plodove sa biljke. Takođe, treba uništavati i korovske biljke koje mogu biti domaćini ovoj štetočini, a koje se nalaze u blizini parcela."
Azijska voćna mušica predstavlja ozbiljan izazov za voćare u Kolubarskom okrugu i šire. S obzirom na značaj voćarstva za ekonomiju ovog okruga, neophodno je da poljoprivrednici budu informisani i spremni da se suoče sa ovim nepoželjnim gostom u svojim voćnjacima. Edukacija poljoprivrednika i ulaganje u istraživanje novih metoda suzbijanja ključni su za održivu borbu protiv ovog invazivnog insekta.
Tagovi
Autorka
