Višegodišnji zasadi u EU do 2035. - što će biti sa grožđem, jabukama, paradajzom, maslinama?

Posle pogleda na EU ratarsku i stočarsku proizvodnju u sledećih deset godina, donosimo i predviđanja Evropske komisije za specijalizovane, višegodišnje zasade zasade. 

Manje površina pod vinogradima

Prema dokumentu kojeg su objavili prošle nedelje, a možete ga preuzeti ispod teksta, prognozira se nastavak pada potrošnje vina. Štaviše, smanjena dostupnost sredstava za zaštitu bilja, dalja ograničenja navodnjavanja u nekim zemljama EU-a i nestabilnost zbog klimatskih promena mogli bi da smanje i površinu i prinose vinograda, što bi dovelo do velikih fluktuacija i manje prosečne proizvodnje. 

Uprkos neizvesnostima, izvoz vina iz EU-a mogao bi u nadolazećim godinama da raste, iako znatno nižom stopom nego do sada, dok je nivo uvoza u EU i dalje nizak te se očekuje dalji pad. 

Pašće proizvodnja jabuka?

Proizvodnja jabuka, breskvi, nektarina i paradajza (koja je botanički voće, op. a.), takođe će da se suoči sa izazovima povezanim sa ekstremnim vremenskim prilikama, sve većim troškovima energije, ograničenjima upotrebe pesticida i izbijanjem štetočina. 

Zbog ovih faktora, sektor jabuka u EU-u mogao bi da izgubi konkurentnost i smanji površine. Istodobno bi se njihova potrošnja po glavi stanovnika u EU mogla povećati zbog preferencija potrošača da jedu više voća. Predviđa se da će proizvodnja breskvi i nektarina u EU-u da padne do 2035., budući da se i potrošnja smanjuje zbog veće konkurencije drugog voća. 

Više paradajza za preradu

Troškovi energije dodatni su ograničavajući faktor za razvoj proizvodnje svežeg paradajza u nekim zemljama EU kao što je Holandija. Međutim, nove investicije u Španiji i Portugalu mogle bi da dovedu do većih prinosa i površina pod uzgojem paradajza za preradu. Smatra se da bi trgovinski učinak i za svežu potrošnju i za preradu, mogao da ostane kao sada, pri čemu bi EU bio snažan neto uvoznik svežih i neto izvoznik prerađenih, posebno proizvoda visoke vrednosti kao što su umaci od pelata i slično. 

Kada je reč o svežoj potrošnji, i dalje se više traže sorte male veličine, dok se ukupna potrošnja smanjuje. 

Raste popularnost maslinovog ulja

Predviđa se da će površina zemlje pod maslinama ostati stabilna, ali klimatske promene dovešće do nestabilnosti u prinosima i kvalitetu ulja. Ovi negativni uticaji mogli bi da se smanje kako uvođenjem otpornijih sorti, tako i promenama u proizvodnim sistemima (prema intenzivnijim), zajedno sa istraživanjem i inovacijama, mogli bi da smanje negativne učinke. 

Suprotstavljeni trendovi potrošnje trebalo bi da se zadrže širom EU-a, sa padom u glavnim zemljama proizvođačima zbog viših cena, ali se očekuje rast u drugim EU zemljama zbog sve veće popularnosti mediteranske prehrane i kampanja za podizanje svesti o zdravlju koje promovišu prednosti maslinovog ulja u odnosu na druge masnoće. 

Dalji pad radne snage 

Do 2035. se predviđa uzlazni trend ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Posle pada sa trenutno visokih nivoa, cene inputa mogle bi da nastave da rastu sporijim tempom, u skladu sa prošlim trendovima. To bi moglo da se ublaži usvajanjem efikasnih praksi i daljim povećanjem produktivnosti. 

EU do 2035.: Pašće proizvodnja mesa i šećera? A žitarice i mleko?

Na osnovu razlike između vrednosti proizvodnje i promena u troškovima, prihodi će nominalno da rastu. Njihov će razvoj zavisiti od kretanja inflacije i nivou konkurentnosti EU u poređenju sa globalnim tržištima, što bi moglo dodatno da utiče na cene. 

Uprkos ograničenjima, neka dalja povećanja produktivnosti mogla bi da se postignu mehanizacijom i automatizacijom. Očekuje se da će sve to, uz sektor koji nije atraktivan i ima promenljivu dobit, uzrokovati dalji pad radne snage u poljoprivredi.