Višnja isplativa uprkos neizvesnoj ceni

Kada je reč o proizvodnji višanja onda opština Knjaževac zaista ima čime da se pohvali. Ta opština je deseta u Evropi po proizvodnji ovog koštunjavog voća.

Zato i ne čudi podatak da je u 85 knjaževačkih sela teško pronaći domaćinstvo koje nema bar nekoliko stabala višnje, dok s druge strane veliki proizvođači gaje višnju na površinama od čak nekoliko desetina hektara.

Kako tvrde proizvođači iz toga kraja, a prenosi RTS, kada je dobra godina, oni mogu da neberu preko 20.000 tona višnje. Međutim, voćare, kao i svake godine, ne brine to hoće li i kome prodati robu, nego kolika će biti cena ovog voće.

Zarada od višnje dopuna kućnog budžeta

Boban Marinković, inače po struci lekar, zaposlen u knjaževačkom domu zdravlja, nije uspeo da "pobegne" od porodične tradicije, gajenja višanja. Kako kaže, u početku je to bilo iz nužde, jer mu je bila potrebna zarada za troškove školovanja. Ipak, danas je situacija drugačija, pa novac od višanja dobro dođe za popunu kućnog budžeta.

Knjaževačka višnja ima siguran plasman

U Knjaževcu se gotovo 1.500 domaćinstava bavi proizvodnjom višanja, a na teritoriji opštine je to voće zasađeno na više od 2.000 ha. Broj domaćinstava koja gaje višnju se iz godine u godinu povećava, a jedan od razloga za to je siguran plasman. Svežu ili smrznutu višnju otkupljuju velike kompanije

Oblačinska višnja najzastupljenija

Direktorka proizvodnje u kompaniji "Desing" Biljana Milenković ističe da se u njihovoj fabrici prerađuje višnja koja je već prošla završnu obradu kod hladnjačara, dodavši da godišnje prerade od 90 do 120 tona višnje i to isključivo oblačinske sorte uzgojene na teritoriji Knjaževca i okoline. One su otporne na većinu bolesti i štetočina i prvenstveno se koriste u industriji.

Zadruga pomaže voćarima

Direktor zemljoradničke zadruge "Gorica", iz sela Velevac, Saša Milikić kaže da se ta zadruga trudi da pomogne voćarima tako što im obezbeđuje neophodan repromaterijal (đubrivo, pesticide, mehanizaciju i rezervne delove). Specifično je i to što kooperantima pružaju usluge hemijske zaštite, i mašinske obrade.

Od Opštine Knjaževac za poljoprivredu 150 miliona dinara

Pomoćnik predsednika opštine zadužen za privredu i poljoprivredu Marko Stojanović tvrdi da je lokalna samouprava, u poslednjih pet godina, preko Fonda za razvoj poljopriverde, u tu privrednu granu uložila više od 150 miliona dinara. Deo te sume investiran je u nabavku sadnica voća, dok je ostatak dat za nabavku poljoprivredne mehanizacije.

Maksimalan prinos po hektaru do 15 tona

Kada je reč o rodu, proizvođač Boban Marinković objašnjava da se do punog roda višnje u proseku čeka oko pet godina. On dodaje da ako višnju ne unište žilogriz ili grad, prinos po hektaru može da dostigne i do 15 tona. Prema njegovim rečima, od uzgoja višnje ,uprkos troškovima za đubrivo, obradu i zaštitna hemijska sredstva i dalje može da se živi.

Očekivana cena u vreme berbe 70 din/kg

Voćar Miljan Stefanović, iz sela Kaličine, zaključuje da je gajenje višnje isplativije od uzgoja kukuruza i pšenice. On se nada da će ove godine i cena biti dobra, ali ostaje da se vidi da li će se prognoze od 70 dinara po kilogramu i ostvariti. Konačna cena višanja biće poznata krajem juna i početkom jula, kada počne berba tog voća.

Foto: evitaochel / Pixabay