• Proizvodnja lešnika
  • 08.09.2019. 14:00
  • Mačvanski okrug, Mali Zvornik

Vladan Jovanović - prvi proizvođač lešnika iz Malog Zvornika

Iako početnik u svom poslu, Vladan Jovanović je zainteresovao mnoge proizvođače u svom kraju pa se nada da će zajedno imati veću količinu plodova da ponude tržištu.

Foto: Vladan Jovanović
  • 346
  • 38
  • 0

U selu Radalj koje pripada Opštini Mali Zvornik, poljoprivreda je osnovna delatnost većine stanovništa. Najviše je zastupljeno voćarstvo i stočarstvo, s obzirom na geografske i klimatske odlike ovog kraja. Kupina i malina su glavne voćne vrste ali je Vladan Jovanović, otišao korak napred i na svom imanju zasadio lešnik.

Prvi u svom poslu

Bavi se i trgovinom, između ostalog prodaje lešnik u malim količinama pa je pre nekoliko godina primetio da mu je cena u maloprodaju drastično skočila. "Za kilogram je bilo potrebno izdvojiti i više 2.000 dinara, da se najveća količina uveze iz Turske i da u Srbiji retko ko proizvodi lešnik. Sve to me je navelo da podignem zasad 2014. godine na 35 ari. Na toj površini sam zasadio oko 240 sadnica, koje sam kupio u registrovanom rasadniku u Kruševcu. Zasad jeste gušće posađen ali bio sam bez iskustva u tom periodu, pa ću ako budem proširivao zasad raditi malo drugačije," kaže Vladan.

S obzirom da je početak ove godine obeležilo izuzetno hladno vreme sa dosta kasnih prolećnih mrazeva, Vladan je u svom zasadu primetio i malo izmrzavanja, to je razlog umenjenja prinosa, iako se kod lešnika pun rod očekuje u šestoj godini nakon sadnje. Iako je mnogo informacija našao na internetu, ipak bez struke nema rezultata, pa je u dogovoru sa voćarskim inženjerima donosio odluke.

Kalemljenje na mečjoj leski - pedantan, ali isplativ posao

Podizanje zasada uz kontrolu stručnjaka

Na osnovu analize zemljišta rečeno mu je šta treba da radi. "U startu su mi rekli da nema loše zemlje, već da svako zemljište može da se popravi određenim merama. Prvo su me pitali da li u okolini ima divljeg lešnika i zaista ga ima u okolini. To je bio dobar znak. Iz Vojvodine sam dovezao treseta, razbacao po parceli kao i mineralna đubriva da bih malo obogatio zemljište. Iskopali smo jamiće i obavili sadnju veoma lako. Zbog oplodnje rekli su mi da posadim 4 različite vrste, nisam imao razloga da ne poslušam stručnjake i za sada se to pokazalo odlično.

Nakon sadnje brigu o zasadu potpuno je preuzeo Vladan, s tim da četiri puta godišnje inženjeri dođu u kontrolu. Prema njegovim rečima, bilo kakvu nedomicu da ima, zasad slika pošalje im fotografiju i u dogovoru sa njima reaguje i to je velika prednost današnjeg vremena i savremene tehnologije.

Vladan je podigao zasad lešnika 2014. godine na 35 ari

Lešnik ima tržište i dobru cenu

Kada je reč o plasmanu, on misli da tu neće biti problema. "Pre svega tu su konditorske kuće u našoj zemlji mada za njih bi trebalo da imam veću količinu da ponudim. E sad, je jesam prvi u ovom kraju zasadio lešnik ali nakon mene još trojica su podigli zasade, a s obzirom da svakodnevno razgovaram sa zainteresovanim proizvođačima, ubeđen sam da ćemo kroz 5 do 6 godina zajedno, udruženi imati mnogo veće količine da ponudimo tržištu, otkupljivači će imati interesa da dođu u naš kraj i sigurno ćemo svi biti na dobitku. Ja sam prošle godine imao 100 kg, ove očekujem 300 kg i to bi po mojim procenama kada prodam naravno, trebalo da isplati godišnje ulaganje. Znamo svi da lešnik počinje pun rod da donosi tek od 7, 8 godine nekad i kasnije ali će plodove sigrno brati i moji unuci," kaže Vladan.

Konkurenciju priželjkuje jer kako kaže, kada bi zajedno imali da ponude 10 i više tona sigurno bi velike firme imali računicu da dođu u Radalj i otkupe taj lešnik, mada ima konditorskih kuća i u Malom Zvorniku, Loznici pa i u Šapcu, postoje ljudi koji se bave preprodajom lešnika tako da Vladan baš i ne brine za prodaju plodova. Do sada, s obzirom da nije imao velike količine, lešnik je uglavnom prodavao prodavnicma zdrave hrane po 10 do 15 kg i veoma je brzo prodao svu količinu, a otkupljivači su bili izuzetno zadovoljni jer je kako kažu njegov lešnik bio neuporedivo kvaliteniji od uvoznog. Do sada je lešnik prodavao po 700 dinara.

Lešnik ali i kupus isplative kulture

"Naši proizvođači, ne mislim samo na lešnikare, nego uopšte na poljoprivrednike, očekuju da im se ulaganja u proizvodnju već naredne godine isplate a to nije moguće. I veoma brzo odustanu, evo u Radalju mnogo ljudi krči zasade maline. Ja ne mislim da tako lako odustanem, računao sam da i ako  bude najniža rodnost po stablu, recimo 2 kg, na celom zasadu to je nekih 500 kg na parceli od 35 ari ne znam šta bih mogao da posadim da imam tu količinu i novac.

Posla oko lešnika ima, napominje Vladan, jedan do dva puta okopavanje, 5-6 puta prskanja, košenje oduzima puno vremena pogotovo, dok se krošnja ne formira, a Vladanov lešnik nije kalemljen i puno je izdanaka koji se moraju uklanjati ali oko drugih voćnih vrsta ima mnogo više posla, a ne donose takvu dobit kao lešnik. 

Vladan ima i zasad maline ali ova godine je bila loša pa nije uspeo da uložen novac za ovu godinu vrati. Iako nije klasični poljoprivredni proizvođač, jer se bavi i trgovinom Vladan ima i parcelu pored reke na kojoj već sedam godina sadi kupus. "Baveći se trgovinom, prodajem i kupus i vidim koliko ga platim a koliko ga prodam pa sam rešio da i njega zasadim i mogu reći da sam sa kupusom i kada mu je najniža cena bolje prolazio nego sa malinom recimo, a o kupini da ne govorim. Kupinu nemam ali vidim koliko se moje komšije sa njom muče svake godine kada dođe na branje. Neki je i ne beru jer za 30 dinara nema tu nikakvog računa. Kupus zaista ne zahteva puno fizičkog rada a ni ulaganja, uglavnom po Mačvi i Vojvodini ga sade ali kod mene su odlični uslovi i ja sam zadovoljan i sa prinosima i sa prodajom," kaže Vladan.

Berba, sušenje i čuvanje lešnika

Uz pomoć subvencija poljoprivrednici mogu nešto da zarade

Uz sve poslove koje radi kaže da uspeva i da izdržava svoju porodicu zajedno sa suprugom, koja je takođe angažovana na ovim poslovima. Međutim, baviti se i živeti isključivo od poljoprivrede u Srbiji je teško. "Kada imamo dobar rod, kažu tržišna utakmica, ali se dozvoli nakupcima da obore cenu, seljak veoma često radi bud zašto, samo da ne propadne, ako ne obere onda mu je gubitak totalan ako obere smanji taj gubitak a zarade nema nigde. Država daje subvencije ali u tom slučaju moraju da kontrolišu i nakupce jer oni tada nama obaraju cene. Seljak je najneobrazovanija kategorija i lako je njime manipulisati i zloupotrebiti ga a svi živimo od tog sejaka," kaže on. 

Vladan je u svom zasadu primetio i malo izmrzavanja

Opština, po njegovim rečima koliko je u mogućnosti pomaže pre svega u nabavci opreme i sadnog materijala. "Koristio sam te subvencija jer svakako znači kada bilo šta dobiješ u pola cene. Od ove godine je povraćaj čak 70 procenata i to je možda jedini pravi put da se pomogne poljoprivrdnicima," zaključuje Vladan. 


Foto prilog


Tagovi

Lešnik Mali zvornik Radalj Proizvodnja kupusa Podizanje zasada Kontrola zemljišta Vladan Jovanović


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upoznam svoj kraj iz drugog ugla.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi