• Proizvodnja maline
  • 09.07.2019. 12:00
  • Mačvanski okrug, Krupanj

Vladimir Stefanović: Organska malina u Krupnju ima dobru cenu

Da mladi ostaju u Krupnju, pokazuje Vladimir Stefanović, koji nakon završetka studija nije razmišljao da ostane u Novom Sadu. Danas, pored posla u Opštinskoj upravi ne planira da zapostavi svoju dedovinu, naprotiv na više od 10 hektara zemlje planira da pored maline u skorije vreme posadi šljivu i kupinu.

  • 282
  • 89
  • 0

"Davne 1976. godine, prvi zasad maline u selu Kostajnik u okolini Krupnja, podigao je moj deda i vođen tom energijom krenuo sam istim putem iako nisam poljoprivrednik. Nakon studija vratio sam se u rodno mesto, zaposlio u opštinskoj upravi ali mi je uvek u planu bilo da zemlju koju ima moja porodica iskoristim na najbolji mogući način. Malina je bila logičan izbor," kaže Vladimir Stefanović, mladi poljoprivrednik.

Početni kapital najbitniji 

Većina ljudi, za Krupanj je čula nakon katastrofalnih poplava u maju 2014. godine kada je izgled ove varošice ali i okolnih sela potpuno promenjen. Pomoć je stizala sa svih strana, a Vladimir je nakon izvesnog vremena sa humanitarnom organizacijom Karitas iz Beograda, koja je pomagala ugroženim poljoprivrednicima krenuo u ostvarivanje svoje davne zamisli.

"Početni kapital je uvek najveći problem, malinu bih zasadio i bez pomoći Karitasa ali sigurno ne u ovom obimu. Mnogo je lakše kada imaš vetar u leđa. Zasad maline je na 1,30 hektara, s tim što smo međuredni prostor ostavili širi i on iznosi tri metra zbog mehanizovane obrade i na toj površini ima 13.000 sadnica koje sam nabavio iz registrovanog rasadnika. Odlučio sam se za sortu crni vilamet, koju gaji 90 odsto proizvođača ovde iako se poslednjih godina intenzivnije šire i dvogodišnje maline," kaže Vladimir.

Zasad maline je na 1,30 hektara

Uslovi idealni za organsku malinu

Veliki broj proizvođača u krupanjskoj opštini gaji organsku malinu jer su uslovi, podneblje i klima idelani. Vladimirov zasad okružuje bukova šuma i paprat, što su kaže tradicionalno dobri pokazatelji da je zemljište dobro za malinu. Analiza zemljišta koju je radio pre podizanja zasada samo je potvrdila ono što je predpostavljao. Parcela je pre toga bila pašnjak i dugi niz godina nije obrađivana ni tretirana. Blagu kiselost rešio je dodavanjem kreča, a parcela i posle tri godine eksplatacije ima zavidan nivo humusa, pri tom još uvek nisu unosili stajnjak.

"S obzirom na zemljišne i agroekološke uslove, organska proizvodnja bila je logičan izbor. Jeste zahtevnija, jer ima više fizičkog rada ali zdravija je za sve. Poštujemo primenu dozvoljenih preparata, a neke na bazi koprive i sami spremamo. Zemljiše obrađujemo sami, a u berbi moramo da angažujemo radnike, jer površina je velika i ne možemo sve da postignemo. Prošlogodišnji prinosi bili su pet tona po hektaru, s obzirom da je to bio prvi rod, ove godine očekujemo bar osam tona, jer je malina odlično ponela."

Bolji prinos organske maline uz odgovarajuću agrotehniku

Ovogodišnja cena 200 dinara

Prema njegovim rečima malinjak je na 630 m nadmorske visine i zato berba počinje nešto kasnije, bere se svaki drugi dan zavisno od vremenskih prilika ali sunce i visoke temperature prehodnih dana učiniće sazrevanje maline bržim i ujednačenijim. 

"Ove godine je cena prihvatljivija u odnosu na prošlu, kada je i sam kvalitet maline bio loš. Moramo biti realni, bila je kišna godina, dosta truleži smo imali i ne možemo se ljutiti. Ja je prvi ne bih kupio kad je vidim onako u gajbici pokislu, mokru, gnjecavu," kaže Vladimir.

Od početka vodi evidenciju, svaki ekser koji je zakucao, svaki metar žice koji je postavljen u malinjaku je zabeležen i na kraju kad podvuče crtu sa sve berbom dođe do neke proizvodne cene od stotinak dinara.

"Ne možemo očekivati da na nečemu imamo stopostotnu zaradu, retki su to proizvodi. Uvek kažem, banane nam stignu preko pola belog sveta pa na akciji budu 90 dinara, a ovde ti čovek dođe u njivu, natovari i plati 200 dinara, što je cena od ove godine. Realno isplativo je. Ne možete očekivati da sa 20 ari maline živite celu godinu," kaže Vladimir.

Vladimir se odlučio za sortu crni vilamet

Isplativa proizvodnja

Objašnjava da kada sve sabere, ne može da se "nakupi" ni punih 90 radnih dana bez obzira sa kolikim brojem ljudi da radite, a u godini ima 365 dana i pored maline se mogu uzgajati još neke poljoprivredne kulture da bi se osigurala veća zarada. Tako razmišlja mlad, fakultetski obrazovan čovek koji i pored dobrih prilika koje je imao posle završetka studija u Novom Sadu, ni jednog trenutnka nije razmišljao da ostane u velikom gradu.

"Želeo sam naći posao u struci ali ne i da zapostavim imanje koje sam nasledio od dede i roditelja. To je nekih 17 hektara i u planu je proširenje zasada maline, a od ove jeseni krenućemo u ozbiljniju proizvodnju šljive, planiramo da podignemo zasad od pet hektara ove voćne vrste. Samo da je zdravlja."

Smatra da se u Krupnju može živeti od poljoprivrede ali uz poštovanje struke i nauke, korišćenje subvencija koje daje ministarstvo i sama opština, raznih projekata vezanih za poljoprivredu, jer tehnološki napredak je svuda prisutan pa i u poljoprivredi. Prema njegovim rečima, radom od osam sati u poljoprivredi može se zaraditi plata od 50.000 dinara mesečno uz poštovanje i nedelje, praznika i godišnjeg odmora. 


Foto prilog


Tagovi

Organska malina Subvencije Krupanj Organska prizvodnja Vladimir Stefanović


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Jelena Gajić Đokić

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upoznam svoj kraj iz drugog ugla.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi