Cilj svakog proizvođača voća, a naročito maline, je da prinos u njegovom zasadu bude što bolji, a kvalitet plodova što viši. Međutim, u organskim zasadima je primena hemijskih preparata najstrože zabranjena pa se proizvođači moraju osloniti na primenu agrotehnike, a pre svega pravilnu obradu zemljišta i đubrenje kako bi postigli odgovarajuće prinose. Evo na šta treba obratiti pažnju.
Jedan od osnovnih principa organske poljoprivrede je povećanje sadržaja organske materije u zemljištu, zbog toga je veoma važno smenjivanje odnosno rotacija useva radi održavanja plodnosti zemljišta i prevencije pojave bolesti i štetočina. Kako bi se predupredila pojava bolesti i poboljšala struktura zemljišta u malinjacima diplomirani inženjer poljoprivrede iz PSSS "Negotin" Vladimir Stanković savetuje da se jednu ili dve godine na zemljištu predviđenom za zasad maline gaji divlji radič (raphanus) ili neka druga biljka koja ima dubok i snažan korenov sistem kao na primer heljda.
U organskom malinjaku zemlja se obrađuje prvenstveno radi njegovog održavanja u rastresitom stanju, te da bi se uništili korovi i u zoni korenovog sistema unela hraniva. Međuredna obrada zemljišta obavlja se tanjiračama ili rotofrezom, dok se u samom redu korovi ručno pleve i okopavaju. Prva obrada zemljišta obavlja se u rano proleće, i to obavezno posle unošenja stajnjaka i rezidbe izdanaka, dok se ostale obrade zemljišta rade kasnije prema potrebi, to jest kada se korovi masovnije razviju. Stanković podseća na to da je nakon berbe obavezno uraditi jednu plitku obradu zemljišta, ali se pri tome mora se voditi računa da zemljište ostane ravno, zato što se tako najbolje sakupljaju i čuvaju rezerve vlage u zemljištu. Samim tim će se i korenov sistem maline ravnomerno i optimalno razvijati.
Vladimir Stanković smatra da je najbolji sistem obrade "sendvič sistem", pri kojem se obrađuje samo uska traka oko reda, dok se međuredni prostor zatravljuje ili se u njemu seju biljke za zelenišno đubrenje. Te biljke se u predviđenom vremenu kose, a biljna masa ostaje na samom zemljištu i tako se zemljište obogaćuje organskom materijom. Period konverzije, prema njegovom mišljenju, treba iskoristiti da bi se primenom stajnjaka, komposta, zelenišnim djubrenjem i drugim merama povećao sadržaj organske materije u zemljištu. Malina ima značajne potrebe za hranivima, a naročito za kalijumom. Za njenu prihranu potrebno koristiti organska i po potrebi dozvoljena folijarna hraniva. Stajnjak je najbolje primeniti nakon berbe, krajem novembra, pa sve do početka februara. Stajnjak se rastura samo u pantljikama duž redova maline, a nikako po celom malinjaku.
Povećanje sadržaja organske materije takođe se postiže i zelenišnim đubrenjem. Takav postupak đubrenja podrazumeva da se zeljaste biljke seju, gaje do faze cvetanja, a posle toga zaoravaju. Biljke se gaje kao predusev, međukultura i naknadni usev. Kao predusevi se uzgajaju jari ječam i obična grahorica. U jesen, kao naknadna kultura seju: uljana repica, smeša ljulja i deteline. Kao međukultura zajedno sa malinom u toku proleća i leta u međurednom prostoru gaje se facelija i stočni grašak. Zelena biljna masa se u periodu cvetanja kosi rotacionom kosačicom i zaorava. Na taj način biljke vezuju vazdušni azot zahvaljujući kvržičnim bakterijama na korenu i tako povećavaju sadržaj hraniva u zemljištu.
Povezana biljna vrsta
Izvori
Tagovi
Autor
