Zainteresovanost za uzgoj ne jenjava

Nakon vesti da su hladnjačari, na čelu sa belgijskim preduzećem "Krops", sa sedištem u Požegi, najavili da će ove godine otkupna cena malina biti svega 100 dinara, usledilo je negodovanje malinara Zapadne Srbije.

Fama oko mešanja vilameta i mikera sa sortama polana i polka ugrozila je izvoz srpskog "crvenog zlata", pa je tron Srbije u izvozu maline, koja je specifičnog kvaliteta, poljuljan.

Sve veće interesovanje za uzgoj maline

S druge strane, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović izjavio je sredinom prošlog meseca da je Srbija u januaru i februaru izvezla 12.000 tona maline i da dominira u kvalitetu tog voća, a da je uvezeno 1.000 tona, od čega 600 tona maline iz Bosne i Hercegovne.

Ipak, činjenica je da postoji sve veće interesovanje za uzgoj maline u Srbiji, ne samo u zapadnom delu zemlje već i u njenom ostatku.

"Malina koja je proizvеdena u Srbiji je posebnog kvaliteta i ceni se na tržištu, pa је sve više poljoprivrednika uzjaga, što je dobro. Međutim, stihijsko povećavanje zasada pod voćem stvoriće hiperprodukciju ovog voća, jer velika količina roda ostaje u hladnjačama, što je loša strana priče", kaže koordinator za voćarstvo Udruženja za poljoprivredu i ruralni razvoj Kragujevca Ankica Uskoković.

Kvalitet obezbeđuje plasman

Ekonomska računica pokazuje da više robe na tržištu daje nižu cenu, pa smo ispitali ko tu može da računa na sigurnu zaradu. Kako kažu iz Udruženja hladnjačara Srbije,"proizvođači koji budu zadržali kvalitet, prvenstveno u proizvodnji vilameta i mikera, sigurno će i dalje moći da računaju na siguran plasman voća".

Uskokovićeva kaže da je budućnost u preradi:

"Prerađivački kapaciteti nisu toliko razvijeni, ali se nadamo da će akcenat biti stavljen i na taj deo privrede. Ono što je moj savet jeste da budući malinari ne ulaze neplanirano u proizvodnju maline".

Ankica Uskoković napominje da voćari ne počinju sadnju na velikim površinama, već na površini od 20 ili 30 ari, a kasnije iz godine u godinu, kada nauče tehnologiju proizvodnje i kada im malina počne donositi novac, mogu i da prošire svoj malinjak.

Iz grada na selo zbog maline

Tatjana Miladinović iz sela Ranilović kraj Aranđelovca, po zanimanju je hemijski tehničar, udata je u Beogradu ali je rešila da se vrati kod oca na selo i zasadi malinjak. Ona i suprug zasadili su prve sadnice 2015. godine na 1ha i 60 ari, međutim zbog loših vremenskih uslova - 40 ari se osušilo.

"Zbog onih kiša i velike vlage, ali i zbog neznanja, propalo nam je to prvo zasađeno", priznaje Tatjana. Od tada su se više edukovali, poslušali savete stručnjaka i profesora sa poljoprivrednih fakulteta kako da održe uloženo u "crveno zlato".

Trenutno okopavaju preostalih 1,2 ha i nadaju se dobrom rodu. Na pitanje da li je brine cena maline ili otkupljivači kaže:

"Cena me ne brine, ni otkupljivači, jer onaj ko ima kvalitet imaće i cenu, sa malinom je to jasno. Više me brine radna snaga, jer sve više ljudi sadi malinu i drugo voće, a nemaju pojma šta rade".

"Pokreni se za posao"

Bojan Veličković sa svega 28 godina, rešio je da se oproba i u poljoprivredi. Ima registrovano domaćinstvo u selu Garaši aranđelovačke opštine, pa je napisao projekat za podizanje malinjaka na 36 ari po konkursu nevladine organizacije ENECA "Pokreni se za posao".

"Do najsitnijeg detalja sam sve naveo, sa navodnjavanjem, ogradom i zavrtnjima, pa ćemo videti hoće li odobriti", nada se Bojan. Ipak, zaključuje je da je neiskusan u svemu tome, a svestan je da malina podrazumeva mnogo posla.

Prema podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline, u Srbiji je u 2015. proizvedeno 79.000 tona maline na površinama od oko 20.000 hektara.

Foto: Tatjana Miladinović