Zarada dobra, ali niko neće da "stegne" makaze

Zbog smanjenog broja iskusnih rezača, voćari u okolini Topole godinama uglavnom svoje voćnjake orezuju sami. Međutim, kada se taj posao ne može stići mora se angažovati dodatna radna snaga.

Rezačka nadnica poslednjih godina dostigla je solidnu cenu, pa se tako za dan rezidbe iskusnim radnicima plaća oko 50 evra.

"Osim toga, za radnike koji nisu odavde obezbeđen je smeštaj i hrana. Kod nas je sve manje rezača, sve manje ljudi se interesuje za taj posao, a stariji ne mogu da postignu taj tempo", kaže iskusni rezač Miloje Ristović.

Kako nam priča, u ovom kraju ima dosta vinograda i za njihovu rezidbu uglavnom u sezoni dolaze ljudi sa strane da režu.

"Naših nema dovoljno, a lepo može da se zaradi, 20 dana rezidbe po 50 evra, to je 1000 evra. To ne može da se zaradi ni na nekom poslu u firmi, ali omladini je najlakše da kuka kako nema posla, nego zavrnuti rukave i raditi."

Vera sama orezuje

U selu Lipovac gde se nalazi na desetine hektara vinograda, svoj zasad koji je star skoro 40 godina, decenijama unazad sama orezuje Vera Gavrilović. I, možda je jedina žena koja ovaj posao radi bez muške pomoći i ne žali se da je teško. Naprotiv, sa ponosom kaže, da je najsigurnija kada sama oreže lozu.

"Gajim vinovu lozu od kad znam za sebe, sama orezujem, jer sam tako najsigurnija. Stare lukove otklonim, nove skratim i tako podmlađujem vinograd. Ništa to nije teško, dobre makaze, ljubav, volja i polako", objašnjava nam Vera.

Diktira budući prinos

Koliko je rezidba zapravo važna pomotehnička mera za vinovu lozu najbolje svedoči Boža Aleksandrović, vlasnik vinarije "Aleksandrović" koja u svom posedu ima 90 hektara vinograda.

"Rezidba je možda i najvažnija pomotehnička mera, sa njom se u značajnoj meri diktira budući prinos, otklanja se stara loza, ona koja je oštećena ili obolela, od novih se formira rod za ovu godinu", kaže Aleksandrović.

Kada je pravo vreme za rezidbu voća i kako se ona obavlja?

Kako dodaje, oni ovaj posao uglavnom završe do februara.

"Onda nastavljamo sa drugim poslovima koji slede - zatezanje žice, obnova stubova, hemijski tretmani."

Zimski period ili period mirovanja voćnih vrsta idealan je period za rezidbu i pripremu voća za proleće i buđenje vegatecije. Nešto kasnije, tokom leta kod pojedinih voćnih vrsta kao što su breskva, kajsija obavlja se i letnja ili rezidba na zeleno.

Ova vrsta rezidbe obavlja se nekoliko puta. U početku vegetacije kad mladice tek počnu da rastu izvodi se pinsiranje, zatim u periodu bujnog rasta do kraja maja kao prolećna rezidba i tokom leta kod nekih vrsta voćaka kao dopunska letnja. Ona predstavlja dopunsku meru koja je veoma korisna ako se pravilno i na vreme izvede.