• Rezidba voća
  • 20.09.2020. 10:00

Kada je pravo vreme za rezidbu voća i kako se ona obavlja?

Rezidba voćnih stabala ima svoj optimalni trenutak, a omogućiće formiranje uzgojnog oblika, dobar odnos vegetativnog rasta i rodnosti, bolju rodnost, kao i poboljšano zdravstveno stanje.

Foto: Depositphotos/roman023
  • 523
  • 54
  • 0

Rezidba voćnih stabala je obavezna mera održavanja koja će nam pomoći da imamo zdrava stabla, dobar i kvalitetan rod. Započinje sadnjom voćnih sadnica i tokom tri do pet godina ima za cilj formiranje uzgojnog oblika. Posle tog perioda, orezivanje nam omogućava da održavamo zadani uzgojni oblik, da regulišemo odnos između rasta i rodnosti, kao i da obavimo sanitarnu rezidbu kada je potrebno.

Redovno orezivanje će omogućiti krošnji "da diše", odnosno orezana lisna masa će imati bolju ventilaciju i prolazak svetlosti kroz centralni deo. Na taj način ćemo smanjiti pojavu oboljenja i napad štetočina, a omogućiti obilnije formiranje rodnih pupoljaka i veći rod.

Kod novozosađenih voćnih sadnica, rezidba se obavlja neposredno posle sadnje, bilo da se radi o prikraćivanju sadnice ili bočnih grana. Kakav zahvat ćemo napraviti zavisi od vrste voća, sorte i uzgojnog oblika.

Uskoro se kreće sa sanitarnom rezidbom

U pravilu, sa ovom agrotehničkom merom možemo započeti kada opadne lišće. Međutim, ukoliko imate manji broj drveća bolje je pričekati proleće i trenutak neposredno pre kretanja vegetacije. Velike plantaže orezuju se tokom jeseni jer je to obiman posao. Za vlasnike amaterskih voćnjaka ili samo nekoliko stabala na okućnici, najbolje je da pričekaju početak proleća. Tokom jeseni se može odraditi sanitarna rezidba koja će doprineti zdravlju drveća. Uklanjaju se sve suve i slomljene grane, kao i one sa vidljivim simptomima oboljenja ili oštećenja od štetočina.

Korektivnom rezidbom borovnice do boljih prinosa

Zimsku rezidbu najbolje je obaviti krajem februara ili tokom marta, pre kretanja vegetacije. Mi ne znamo kakva će zima da bude, da li će doći do izmrzavanja rodnih pupoljaka i grana. Može se desiti da se odreže sve što je suvišno, a zima bude veoma hladna. U tom slučaju kao posledicu imamo izmrzavanje grana i rodnih pupoljaka, a nema rezervnih grana ni pupoljke. Bolje je sa ovom operacijom sačekati do ranog proleća. Tada možemo proveriti koliko je pupoljaka i grana izmrzlo, koliku dužinu grane ćemo ukloniti. Obično izmrzavaju vršni pupoljci i vršni deo grane. Na taj način može se spasiti rodni potencijal voćnog stabla i održati uzgojni oblik.

Prilikom njenog obavljanja, važno je ukloniti sve vodopije, vertikalne grane. Vodopije su vegetativni prirast i na njima neće doći do razvoja rodnih pupoljaka. One su snažne i oduzimaju hranu i vodu na uštrb manjeg formiranja rodnih pupoljaka i samim tim umanjuju rodni potencijal. Uklanjaju se i grane koje se preklapaju, odnosno zasenjuju ostale. One koje rastu prema unutra odrežite jer će one da dovedu da zagušenosti središnjag dela krošnje.

Dezinfikujte alat i izbegnite cepanje grana

Alat koji se koristi mora biti naoštren kako ne bi došlo do cepanja grana. Kod svakog stabla pre rezidbe potrebno je uraditi dezinfekciju alata. To možemo obaviti pomoću alkohola ili upaljača. Dovoljno je da njegovim plamenom pređemo preko oštrica i sečiva. Na taj način ćemo sprečiti prenošenje prouzrokovača oboljenja sa jednog stabla na drugo, posebno kada je reč o virusnim i bakterijskim zarazama.

Kakve makaze za rezidbu je najisplativije kupiti?

Prilikom orezivanja debljih grana potrebno je rez premazati voćarskim voskom. Svaki rez je ujedno rana i što pre ona zaraste ili bude premazana voskom, sprečiće se prodor patogena i napad štetočina.

Sa navedenom agrotehničkom operacijom ne treba zakasniti i pristupiti joj kada je već vegetacija krenula jer će to izazvati šok voćnog stabla.


Tagovi

Rezidba voća Zimska rezidba Redovno orezivanje Sanitarna rezidba Ukloniti vodopije Dezinfekcija alata Cepanje grana


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.