• Borovnica
  • 26.08.2020. 17:00
  • Zlatiborski okrug, Užice

Korektivnom rezidbom borovnice do boljih prinosa

Korektivna rezidba podrazumeva vegetaivnu i regerativnu potenciju biljke. To znači da se tada određuje prinos i veličina ploda. Ako se ne uradi, tada bi borovnica dala mnogo sitnog ploda, a to sigurno proizvođačima borovnice nije cilj, rekao je agronom Zoran Maričić iz Užica.

Foto: Julijana El Omari
  • 124
  • 20
  • 0

Berba visokožbunaste borovnice se privodi kraju, a tamo gde je završena, već se obavljaju pripreme za narednu godinu. Diplomirani inženjer agronomije Zoran Maričić iz Užica, u ovom kraju poznati uzgajivač borovnice, koji ima i ogledno polje sa metereološkom stanicom u obližnjem selu, kaže da je sada veoma važno biljke pripremiti za sledeću godinu.

"Nakon završene berbe bitne su dve stvari da se urade, a to su zelena rezidba i ishrana vodotopivim đubrivom. Kod zelene rezidbe obavlja se proreda izrođenih i rodnih grančica, kao i samih žbunova koji su gosti. Ishranu vodotopovim đubrivom je potrebno sprovesti do 1. septembra. To je u stvari kalijumovo đubrivo koje je potrebno rodnim granama", kaže Maričić.

Bojan Miljanić gradski život zamenio uzgojem borovnice

Nakon toga se preprska fungicidom i čeka se kraj oktobra.

"Kada opadne 70 odsto listova ili dve trećine, negde od kraja oktobra do kraja novembra se prska bakarnim preparatom da bi se biljka umila, očistila, odnosno uradila dezinfekcija. Na taj način se sprečava napad bolesti. I pred prve mrazeve biljkama se dodaje cink i mangan, da bi se zaštitili pupoljci. Cink deluje kao antifriz, da spusti temperaturu i da se biljka pripremi za latenciju, odnosno period kada biljka miruje."

Na kraju zimska rezidba

Na kraju svega toga sledi, kako kaže Maričić, najbitnija stvar, a to je zimska rezidba.

Nakon 'umivanja' biljke bakarnim sredstvom, sledi rezidba (foto: Zvezdana Gligorijević)

"U periodu od decembra do početka marta biljka miruje. Dok biljka ne krene tada se obavlja rezidba. To je u stvari korektivna rezidba koja podrazumeva vegetaivnu i regerativnu potenciju biljke. To znači da se tada određuje prinos i veličina ploda. Ako se ne uradi, tada bi borovnica dala mnogo sitnog ploda, a to sigurno proizvođačima borovnice nije cilj", rekao je naš sagovornik.

Kvalitet ovogodišnje borovnice - odličan

Što se tiče ovogodišnjeg roda i cene borovnice, uprkos svim prošlogodišnjim nedaćama, proizvođači su manje-više zadovoljni. Кvalitet je dobar uz prosečnu otkupnu cenu od 3,8 do četiri evra po kilogramu.

Počeo otkup borovnice - kvalitet bolji od prošlogodišnjeg

"Kako je godina počela, očekivao se lošiji kvalitet. Međutim, vreme se samo par dana pred početak berbe popravilo i mogu slobodno da kažem da je kvalitet borovnice ovogodišnjeg roda odličan. Кako je berba odmicala kvalitet šećera je bio sve veći i veći. Bitno je bilo pogoditi momenat kada zaštiti borovnicu", kaže Maričić i dodaje da je kritičan period bio od 20. aprila do juna kada je bilo dosta kiše i pojave botritisa i nekih drugih bolesti, ali je ipak ove godine sve dobro prošlo i stvoren je potencijal za sledeću sezonu.

Borovnica se više tražila

Zbog korone povećana je potražnja za borovnicama i ove godine za razliku od prethodne dve-tri, cena je na srednjem nivou. Potražnja je bila velika i isplata od strane otkupljivača redovnija. Maričić kaže da je prošle godine cena takođe na početku berbe bila oko pet evra, ali je zbog poremećaja na tržištu i špekulantskih radnji sve krenulo nizbrdo.

Sa epidemijom krenula i prodaja borovnice - za imunitet?

"U situaciji kada postoji dosta otkupljivača, i dosta ponude i potražnje, cena je pala na 200 dinara, a polovinom jula prošle godine čak i stao otkup. Dosta proizvođača je u toj situaciji 'slalo' borovnicu na podhladu čak i na duboko zamrzavanje. Ova godina je značajno bolja tako da su proizvođači manje-više zadovoljni, jer je očekivana lošija sezona nego lane. Potražnja je bila velika, a stiče se utisak da se borovnica više tražila."

Isplativija nego malina

U Zlatiborskom okrugu zasadi su na višim nadmorskim visinama i berba kreće istovremeno kada i u Nemačkoj i Poljskoj, a ove zemlje su najveći konkurenti Srbije na tržištu borovnice i tada cena drastično pada.  

"Međutim, ko je imao zasade borovnica u nižim predelima 'uhvatio' je cenu od 5,2 do 5,5 evra na početku berbe. Кasnije je ta prva cena padala i dolazila do tri do četiri evra, ali kao srednju otkupnu cenu možemo računati od 3,8 do četiri evra po kilogramu. Sigurno je da ova godina daje veliki stimulans i volju za proizvodnju borovnice i proširenje zasada. Prinos ove godine u punoj rodnosti se kretao od osam do 11 tona po hektaru, za prvu godinu kilogram je po žbunu, a druga godina od dva do četiri kilograma", kaže Maričić i dodaje da užički kraj ima 60 do 70 hektara pod zasadima borovnice, a pre samo pet godina u ovom kraju pod borovnicom bilo je maksimalno 10 do 12 hektara i mnogi su u ovom voću videli isplativiju proizvodnju nego u malini.


Tagovi

Uzgoj borovnice Zoran Maričić Zelena rezidba Ishrana vodotopivim đubrivom Bakarni preparati Cink i mangan Zimska rezidba borovnice


Autorka

Zvezdana Gligorijevic

Više [+]

Novinar više od 20 godina. Kao dopisnik pokriva veliki deo Zlatiborskog okruga - Užice, Zlatibor, Bajinu Baštu, Arilje, Požegu, Kosjerić, a ponekad i ostale opštine Zapadne Srbije.