Josta je bogata vitaminima i mineralima. Po sadržaju korisnih materija, značajno je na skali ispred borovnice, kupine i brusnice.
Josta je naučno stvoreni hibrid koji spada u grupu jagodičastog (bobičastog) voća. Nastao je ukrštanjem crne ribizle (Ribes nigrum) i ogrozda (Ribes uva-crispa). Naziv biljke "Jo+sta" dolazi od početnih slova dve nemačke reči "Johannisbeere" (crna ribizla) i "Stachelbeere" (ogrozd).
U pitanju je biljka izrazite otpornosti na štetočine, bolesti i niske temperature do -40°C. S obzirom da dobro podnosi niske, a loše visoke temperature, josta voli veće nadmorske visine koje ponekad dosežu i preko 1.200 metara. Prve sadnice ovog voća bile su dostupne 1977. godine u prodaji.
Ova voćka može se uzgajati na različitim terenima, a najbolje uspeva na područjima sa kontinentalnom klimom. Može da izdrži i do -40 °C. Za vreme sazrevanja, kada su visoke temperature, plodovi su direktno izloženi suncu i sami se fermentišu. Pojavljuju se fleke, plod gubi na kvalitetu, ima prevreo ukus i nije za upotrebu.
Što se tiče zemljišta, pogoduju joj plodna, rastresita tla, bogata humusom. Idealna pH reakcija zemljišta za uzgoj je pet do šest. Kod podizanja zasada, razmak između redova treba da bude do tri metra, u redovima od 0,8 do jednog metra. Raste kao žbun, u visini do dva metra.
Korenov sistem joj je površinski, žiličast i razvija se najviše u dubini od 20 cm. Kada su sušni periodi, zemljište koje se nalazi u neposrednoj blizini korena je potrebno dodatno zalivati. Zbog žiličastog oblika, neophodno je đubriti stajnjakom, u količini 15 - 20 t/ha površine.
Relativno je otporna na insekte i bolesti za razliku od crne ribizle.
Jostu je najbolje saditi u jesen. Treba kopati dublje rupe, do 40x40 cm, pogotovo ako je zemljište lošeg kvaliteta. Tako da se aplicira u neposrednoj blizini korena neophodna količina organskih i mineralnih đubriva pa čak i kvalitetniji zemljišni susptrat.
Pre sadnje orežemo koren i potopimo visinu sadnice u rastvor fungicida, balege i ilovače. Tako potopljene biljke ostavimo da odstoje sat, dva. Sadnju treba obaviti kada nisu prognozirani mrazovi i preniske temperature, zbog izmrzavanja, a obavlja se kao kod stablašica - na način da se sadnica pokrije zemljom jedan do dva centimetra iznad korenovog vrata jer u toj visini će se zemljište svakako slegnuti.
Na dno rupe dodati do jedan kilogram organskog đubriva i 300 grama mineralnog, NPK, u odnosu 7:20:30. Zagrnuti sloj hraniva slojem zemljišta koji će odvojiti korenov sistem biljke od sloja đubriva.
Nakon sadnje zaliti voćke, ako je prethodio sušan period.
Uspešna rezidba podrazumeva odstranjivanje izdanaka starih četiri i više godina. Ovakav tip orezivanja sličan je kod crvene ribizle ili sličniji kod aronije, gde se teži podmlađivanju grma i izdanaka.
Kod grma joste, tokom rezidbe, potrebno je ostaviti tri do pet mladih jakih izdanaka te odstraniti sve suvišne ili vidljivo obolele i suve.
Bitno je znati da josta plodonosi na jednogodišnjim dugačkim izdancima.
Takođe, bogata je vitaminima i mineralima. Po sadržaju korisnih materija, značajno je na skali ispred borovnice, kupine i brusnice.
Dokazana su i njena lekovita svojstva. Leči malokrvnost, čisti jetru i krvne sudove, štiti od prehlade, gripe, viroza, jača imunitet i ima brojne druge benefite.
Sok od joste ima okrepljujuće delovanje. Dospeva u krvotok za svega nekoliko minuta. Ceđenjem plodova i proizvodnjom nektara dobijamo zdrav organski proizvod iz sopstvene bašte koji bi mogao da se komercijalizuje.
Od nje mogu da se proizvode sokovi, sirupi, džem, mermalada. Medonosna je biljka. U zemljama srednje i zapadne Evrope kilogram joste košta pet do sedam evra (600 do 800 dinara) u maloprodaji. Ovo bi mogle biti korisne informacije i neki osnov za one koji se u ovom trenutku pitaju u kom pravcu proizvodnje da krenu u poljoprirvedi.
Zbog globalne pandemije izazvane virusom COVID -19, stanovništvo se sve više okreće voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji. To je pozitivno u smislu da ljudi imaju hrane koju će sami proizvesti, da se iskorištavaju zemljišta i da se podigne svest o tome. Međutim, moramo znati da ne možemo svi proizvoditi odednom više nego što možemo da plasiramo. Tada nastaju viškovi i pad cena na tržištu.
Upravo iz tog razloga, uveren sam da bi ova biljka mogla naći svoje mesto jer će voćarska proizvodnja opet biti atraktivna. Ljudima je potreban prirodni izvor šećera i vitamina, a naročito u vremenima krize ili pandemije.
Josta nije zahtevna za uzgoj. Ne treba je tretirati fungicidima i insekticidima i tolerantna je na niske temperature. Ipak, ne smemo svi nagrnuti u proizvodnju istog voća, jer ćemo tako doživeti sudbinu malinarstva.
Tagovi
Autor