Najčešće metode zaštite od niskih temperatura su zadimljavanje, temperaturna inverzja i zaštita pomoću veštačke kiše. Ali, svaka ima i svoje mane.
Svedoci smo svakodnevnih temperaturnih oscilacija, visokih dnevnih temperatura, a veoma niskih noćnih temperatura, što nepovoljno utiče na najosetljivije organe voćaka. Praćenjem meteoroloških podataka i podataka sa portala prognozno izveštajne službe Srbije, može se predvideti pojava mrazeva i pravovremeno reagovati u zaštiti voćnjaka od izmrzavanja, podseća stručnjak za zaštitu bilja Poljoprivredno stručne službe Leskovac Mirjana Petrović.
Najosetljiviji organi prema mrazu su prvenstveno cvetni pupoljci voćaka, pri čemu temperature od -5 do -8 stepeni dovode do izmrzavanja neotvorenih cvetova, do -2 stradaju otvoreni cvetovi, dok su pri temperaturama od -1 do +2 ugroženi zametnuti plodovi. Najčešće metode zaštite od niskih temperatura su zadimljavanje, temperaturna inverzja i zaštita pomoću veštačke kiše.
Metodom dimljenja povećava se temperatura za 0,5-1,5 stepeni što pri slabijem mrazu može biti dovoljna zaštita. Realizuje se stvaranjem gustih dimnih zavesa paljenjem teško sagorljivih materija. Međutim, kod jačeg mraza ovo nije sigurna zaštita.
Temperaturna inverzija podiže temperaturu za 2-3 stepni u roku od četiri do pet sati velikim ventilatorima i helikopterima. Često je ovaj metod dovoljno sigurna zaštita, ali je teže primenjiv, naglašava Petrovićeva.
Primena veštačke kiše (orošavanje) sprovodi se prskanjem cvetova ili zametnutih plodova vodom, sporo u vidu najfinije izmaglice, kada nastupi kritična temperatura ispod nula stepeni i sve do prestanka te kritične faze. Dejstvom niske temperature voda se brzo smrzava na organima voćaka stvarajući po površini zaštitnu skramicu leda, pri čemu unutrašnje tkivo nije ugroženo hladnoćom i ne dolazi do njegovog izmrzavanja.
Potrošnjom većih količina vode i dužim prskanjem može se postići zaštita i pri mrazu od -10. Sa prskanjem se započinje kada temperatura padne na nulu i ne sme se prekidati dok traje mraz, jer prekid i od tri do četiri minuta može biti nepovoljan. Nakon porasta temperature vazduha i prestanka opasnosti od mraza, sa organa voćaka ledena skramica se polako topi bez ikakvih oštećenja biljaka, navodi leskovački stručnjak.
Kako smo ranije pisali, postoji varijanta protivgradne mreže sa "keep-in-touch" sistemom kojim se ona može kompletno spustiti pod uslovima da se dnevna temperatura, kada je topao dan, unutar voćnjaka akumulira. Takođe, moguće je primeniti i antifrost bustere na gas i ventilatore, ali za njih i voćnjak treba biti drugačije koncipiran.
Za naše voćare, ističu stručnjaci, efikasan način zaštite je ipak orošavanjem.
Izvori
Tagovi
Autorka