Zašto je mandarina kraljica među zimskim voćem?

Sezona konzumiranja mandarina je uveliko počela. Ovo voće vodi poreklo iz Azije, a u drevnoj Kini su smatrane simbolom sreće, bogatstva i dugovečnosti. Drvo mandarine može da naraste i do 3 do 5 m, ali za tu visinu potrebno je da protekne oko 30 godina.

Mandarine, Citrus reticulata, su najotpornije na hladnoću u odnosu na sve ostale vrste voća iz roda Citrus, a porodice Rutaceae. Najbolje se uzgaja u predelima sa suptropskom ili tropskom klimom.

Jedna do dve dnevno

Smatra se da je divlja indijska narandža daleki predak mandarine. U Evropu su prenesene iz Kine i danas se ovo popularno voće konzumira širom sveta. Pored bogate nutritivne vreednosti i neodoljivog ukusa kora im se lako guli, pa je i to jedan od razloga čestog konzumiranja i s razlogom nosi epitet kraljica zimskog voća.

Vrlo su ukusne i hranjive, ali niske kalorijske vrijednosti te se koriste u raznim dijetama. Preporučuje se konzumiranje samo jedne do dve dnevno. Ne sadrže mnogo proteina, 100 g mandarina sadrži samo 0,8 g proteina, masti 0,3 g, 13 g ugljenih hidrata od čega 11 g čine šećeri, ali to su zdravi prirodni šećeri kao što su fruktoza, glukoza i saharoza.

Kako uspešno gajiti mandarinu u saksiji?

Konzumiranje mandarina pozitivno utiče na zdravlje, zahvaljujući bogatom sastavu bioaktivnih jedinjenja kao što su fenolne kiseline, flavonoidi, karotinoidi i kumarin koji poboljšavaju varenje, regulišu krvni pritisak, štite srce i umanjuju rizik od pojave raka, dijabetesa i osteoporoze, jača imunološki sistem.

Vitaminske bombe

Kao i ostali citrusi i mandarine su izuzetno bogate vitaminom C, snažnim antioksidansom koji pomaže u smanjenju upala i rizika od pojave određenih bolesti. Jedna mandarina obezbeđuje čak 35 odsto dnevne potrebe vitamina C iz tog razloga ne treba preterivati u konzumiranju ovog voća. Sadrži izvesne količine vitamina A, vitamin B6, B1 i folate te minerale kao što su: kalcijum, kalijum, magnezijum i gvožđe.

Kalcijum je važan za zdravlje kostiju i zuba, dok magnezijum reguliše krvni pritisak. Sadrži istu količinu vitamina C u odnosu na narandžu, ali ima tri puta više vitamina A.

Najučestalije su voće zimi, sočno, ukusno, zdravo, uspostavlja balans pri konzumiranju teške hrane tokom hladnih zimskih dana. Blagodetno deluju na bubrege, srce, vid i probavni sistem. Prave su vitaminske bombe i štite nas od gripa i prehlade. Osim nabrojanog, vitamin C pomaže koži da zadrži mladolikost, smanjuje rizik od povišenog holesterola, sprečava pojavu srčanih oboljenja uz primenu zdrave ishrane i fizičke aktivnosti.

U poslednje vrijeme sve se češće nalaze u sastojcima za pravljenje raznih kolača i poslastica. Osim toga, idealne su za pripremu sokova, likera, džemova i marmelada.