Zašto se dešava da neke voćke ne daju rod nakon dve, tri, pa i četiri godine?

Milivoje Vajić iz sela Jelića kod Rudog u susednoj Bosni i Hercegovini ovih dana osluškuje dah prirode i meri temperaturu koja je pogodna, ali će sigurno sačekati još koji dan ili desetak dana da se uveri kakvo će vreme biti, budući da se rezidba voćaka u ovim krajevima obavlja krajem februara, ali i početkom marta.

Potrebno je znati pravilno voćku orezati

"Da bi se pristupilo ovom, za voćare izuzetno značajnom poslu, treba poznavati tehniku rezidbe. Prvo se dobro pregleda koliko je na granama formirano rodnih pupoljaka", naglasio je te dodao da, ako ih je previše, a da bi plodovi u jesen bili krupniji, potrebno ih je razrediti i svesti na optimalnu meru. Vajić u svom plantažnom voćnjaku pored reke Lim ima više od hiljadu stabala jabuka i krušaka.

Upozorava da se rezidba obavlja tako da se krošnji omogući maksimalna osunčanost tako što će se skloniti grane koje sprečavaju prodor sunčeve svetlosti  odozgo ka donjem delu krune voćke.

I na plantažnim jabukama treba skidati kape, evo kako

"Takođe se mora voditi računa koliko je bujno stablo voćke, jer je pravilo, ako je na njemu mnogo grana, onda je manje plodova jer razgranatost troši mnogo hrane i vode", ističe.

U nekim voćnjacima roda nema i po četiri godine

Prema njegovim rečima, teško je mnogim seljacima koji imaju zasade voća objasniti zašto se tako oštro sprovodi rezidba iza koje na zemlji ostaju hrpe mladica voćaka, a stablo i krošnja izgledaju kao osakaćeni.

"Pitam ih da li je važno gajiti na stablu bujne grane ili sočne plodove jabuka ili krušaka", govori ovaj voćar kroz smeh.

U selima gde se na voćkama ne primenjuju savremene agrotehničke mere događa se često da jabuke ili kruške rode nakon dve ili čak četiri godine, a njihovi vlasnici ne znaju kako da objasne ovakvu pojavu.

"To može biti ako je oko stabala i na korenovom sistemu pređubreno, odnosno mnogo stajskog ili veštačkog đubreta i još previše vode, pa se dogodi da voćka "sili" trošeći snagu na razvoj krune i grana, a ne na formiranje i jačanje plodova",  objašnjava.

Vajić kaže da i za to ima leka jer se u tim slučajevima malo oslabi koren voćke ili se testerom malo zareže stablo kako bi se sprečio prevelik protok voćnih sokova u grane koje onda bujaju na uštrb plodova.

Rezači voća iz Srbije kao dodatna radna snaga

U početku je godinama morao da angažuje profesionalne rezače voćaka iz Srbije da bi mu pomogli da na vreme obavi ovaj posao.

"Ti profesionalci koji zaista znaju posao traže za dnevnicu, pored svih ostalih troškova, po 50 evra, pa je pitanje koliko se njihova pomoć i isplati. Već nekoliko godina sam obavljam rezidbu, a rezultati se vide u obilnom rodu voća i to svake godine", otkriva nam.

Uklonite mumije sa stabala: Poželjno je i krečenje pre proleća

Vajić ima najveći plantažni voćnjak na području ruđanske opštine.

Priča kako je njegov otac reagovao kad mu je saopštio da će najlepšu njivu pored Lima, koja je bila decenijama hraniteljka porodice i gdje se sejala pšenica i kukuruz, pretvoriti u voćnjak.

"Od voća se ne živi nego od hleba", savetovao ga je otac, ali on ipak nije odustao od svog nauma i formirao je plantažu. Sada ima sedam vrsta jabuka i manje sorti krušaka.

Pored prodaje, Vajići su prešli i na proizvodnju sokova, sirupa i drugih proizvoda od voća koji su, zbog prirodne prerade, veoma traženi na tržištu.