Zašto vam jagode nisu slatke? Evo gde najčešće grešimo

Najpouzdaniji način da se utvrdi da li je prihrana jagode bila odgovarajuća jeste probavanje samog ploda. Ukus, čvrstoća i sočnost najbolje govore da li su biljke dobile sve što im je potrebno. U poslednjem periodu mnogi proizvođači su se suočili s problemima u navodnjavanju i primeni hraniva, što je ostavilo traga na kvalitetu plodova.

Posebno je upitno da li je jagoda imala dovoljno kalijuma, ključnog elementa za slatkoću, aromu i postojanost ploda.

Korekcija ishrane

U standardnim uslovima, prihrana do i na početku berbe najčešće se sprovodi korišćenjem formulacije 113 ili 324, koja je dobro balansirana za ovu fazu razvoja. Ako su plodovi ukusni, čvrsti i dugotrajni nakon berbe, s tom formulacijom se može nastaviti sve do kraja sezone. Međutim, ukoliko se primeti pad u kvalitetu - manjak slatkoće, vodenkast plod, loša konzistencija, prihranu treba hitno korigovati.

Uzroci slabijeg kvaliteta jagoda često leže u disbalansu između azota i kalijuma, kao i u opštem deficitu hraniva. Ovo se može desiti usled nepovoljnih vremenskih prilika, naročito kada jaka kiša ili duži sušni periodi onemoguće pravilnu ishranu kroz sistem kap po kap.

Kod korekcije ishrane potrebno je uzeti u obzir više faktora: trenutne vremenske prilike, stanje biljaka (lišće, cvetovi, rast), broj i veličinu plodova, ukus i aromu plodova.

U praksi se korekcija često sprovodi povećanjem doze đubriva kako bi se stvorile zalihe hraniva u zoni korena. Preporučena količina iznosi 4-6 grama po biljci nedeljno, odnosno oko 200 kg/ha sedmično, raspoređeno ravnomerno tokom navodnjavanja. Ako je stanje u zasadu blago narušeno, može se posegnuti i za formulacijom 316, kao blažom korektivnom merom.

Folijarna prihrana može pomoći u privremenom ubrzanju korekcije, ali ne može zameniti osnovnu prihranu putem korena. Biljkama jagode je za stvaranje slatkih, aromatičnih plodova potrebno mnogo kalijuma, a količina koja se može uneti folijarno je ograničena.

Kako dodatno poboljšati ukus i slatkoću:

• Povećati udeo kalijuma u ishrani: Ovaj element direktno utiče na sintezu šećera i poboljšava transport nutrijenata u plod.
• Ograničiti suvišan azot: Prekomeran azot vodi do bujnog rasta i vodenkastih plodova, ali smanjuje slatkoću i aromu.
• Primeniti amino-kiseline i morske alge folijarno: Preparati na bazi aminokiselina i ekstrakata algi mogu povećati sadržaj šećera i poboljšati miris plodova.
• Optimizovati zalivanje: Previše vode pred berbu razvodnjava sok u plodu, pred kraj zrenja preporučuje se umereno zalivanje.
• Povećati osunčanost biljaka: Bolja osvetljenost doprinosi većoj fotosintezi, što rezultira višim sadržajem šećera.

Preporuke za organske proizvođače jagoda

Organska proizvodnja jagoda zahteva posebnu pažnju kada je reč o ishrani i poboljšanju kvaliteta plodova jer su mogućnosti korekcije ograničenije. Ipak, i u ovim uslovima moguće je postići visoku slatkoću i aromu uz pravilan pristup.

Temeljna ishrana treba da se bazira na dobro fermentisanom kompostu, a tokom vegetacije preporučuje se dodatak peletiranih organskih formulacija sa naglašenim sadržajem kalijuma.

Pomoći će i biljna tečna đubriva, jer su ekstrakti koprive, gaveza i pepela bogati kalijumom i mogu se koristiti kao dopuna kroz sistem kap po kap.

Mikroorganizmi i biostimulatori, preparati koji sadrže korisne gljivice (Trichoderma) i bakterije (Bacillus subtilis, Azotobacter) mogu pomoći u boljem iskorišćavanju hraniva i povećanju otpornosti biljke.

Uzgoj jagoda: Kako do većeg prinosa?

Dodavanjem zeolita i bio-ugljena u zonu korena poboljšava se kapacitet zemljišta za zadržavanje hraniva i vode, čime se indirektno utiče na bolju ishranu i slatkoću plodova.

Prirodni folijarni preparati, sprejevi na bazi morskih algi, huminskih i fulvinskih kiselina mogu se koristiti za povećanje šećera i ukupnog kvaliteta plodova.

Plastenička proizvodnja

Plastenička proizvodnja jagode omogućava ranu berbu i kontrolisane uslove, ali istovremeno zahteva strožu kontrolu ishrane, jer greške dolaze do izražaja mnogo brže nego na otvorenom.

Preporučuje se vođenje dnevnika ishrane s redovnim merenjem električne provodljivosti (EC) kako bi se izbeglo zaslanjivanje ili disbalans hraniva, te merenje pH vrednosti vode i supstrata.

Plastenički usevi često pate zbog loše dostupnosti hraniva u zatvorenim sistemima, pa se preporučuje korišćenje đubriva koja snižavaju pH (pHLow) i olakšavaju usvajanje mikroelemenata.

Umesto jedne veće doze, u plastenicima se preporučuju manje, ali češće prihrane (npr. svaki drugi dan u manjim koncentracijama), kako bi biljke imale stalno dostupan rezervoar hraniva.

Kontrolišite vlažnost vazduha i zemljišta, jer visoka vlažnost vazduha smanjuje transpiraciju, a time i unos hraniva. Nepravilno navodnjavanje može dovesti do "razvodnjenih" plodova. Pravilno provetravanje i kap po kap sistem sa vremenskim programatorima su od ključne važnosti.

Integracija svetla je poželjna (gde je moguće). Dodatno LED osvetljenje može stimulisati fotosintezu i pozitivno uticati na sintezu šećera u zimskom ili oblačnom periodu.

Važnost rasvete za gajenje biljaka u zatvorenom prostoru

Bez obzira na sistem proizvodnje, ključna poruka ostaje ista - pratiti biljku, pratiti plod, reagovati na vreme. Tehnologija proizvodnje jagode stalno se usavršava, ali ne postoji zamena za iskustvo i pažljivo posmatranje.

U zaključku, jagoda najbolje "kaže" kako se oseća kroz ukus. Poljoprivreda nije šablon, osluškujte biljku, pratite plod, i reagujte na vreme.