Žilogriz i šiljokrilac ugrožavaju zasade višanja u Srbiji

Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris) su poznate štetočine mediteranskih krajeva, a u posledinjih deset godina predstavljaju značajne štetočine i u Srbiji, obaveštava Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja. Do većih šteta kod nas je došlo usled povoljnih uslova za njihovo razmnožavanje, a to su izuzetno sušna i topla leta koja su sve češće prisutna na našem području. Takođe, neobrađeni i napušteni zasadi su doprineli povećanju njihove brojnosti, a samim tim i širenju.

Najveća žarišta sa veoma visokom populacijom ovih štetočina, naročito u zasadima višanja, registrovani su u regionima Niša, Prokuplja i Leskovca.

Žilogriz i šiljokrilac su štetočine koštičavih voćnih vrsta, pre svega višnje i trešnje, a potom i šljive, breskve, kajsije i badema. U našoj zemlji najveće štete prouzokuju u zasadima višanja. Štete pričinjavaju larve koje se hrane na korenu. Napadnuta stabla u početku imaju sitnije listove i plodove, a grančice na vrhu stabla se suše. Kasnije dolazi do sušenja delova pa i čitavih stabala. Osušena stabla se lako vade iz zemlje jer su bez korenovog sistema.

Kako zaštititi voće od žilogriza?!

Podsetimo, larva žilogriza ima specifičan izgled, koji se ponekad naziva i topuzasti oblik. Ima jasno izražena usta crne boje dok je ostatak tela bledo žute boje. Mogu da narastu do dužine od sedam centimetara. Jaja žilogriza bele su boje i imaju ovalan oblik. Dužina im je od jednog do 1,5 milimetra. Larve iz položenih jaja izlaze nakon 10 do 20 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova.

Mehaničke, agrotehničke i hemijske mere borbe

Vizuelnim pregledima zasada višanja i trešanja u regionu Niša, Prokuplja i Pirota registrovano je prisustvo odraslih jedinki žilogriza i šiljokrilca.

U cilju suzbijanja ovih štetočina potrebno je primeniti mehaničke, agrotehničke i hemijske mere borbe:

• Korišćenje zdravog sadnog materijala prilikom podizanja voćnjaka;
• Prilikom podizanja novih zasada tretiranje iskopanih jama zemljišnim insekticidima;
• Prvih godina razvoja voćaka tretiranje zemljišta do jednog metra oko stabala insekticidima uz njihovu inkorporaciju u površinski sloj u periodu piljenja larvi;
• Na iskrčenim površinama ne treba saditi koštičave voćne vrste najmanje tri do pet godina;
• Navodnjavanje i češća obrada zemljišta u periodu piljenja larvi doprinose njihovoj visokoj smrtnosti;
• Zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla PVC folijom (maj-jul) u cilju sprečavanja polaganja jaja;
• Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala i tretiranje rupa nakon vađenja zemljišnim insekticidima;
• Mehaničko sakupljanje odraslih jedinki i postavljanje lovnih klopki (posude svetlijih boja sa voćnim sokom) u cilju smanjenja njihove populacije;
• Suzbijanje odraslih jedinki u toku dopunske ishrane pre polaganja jaja; Trenutno se u zasadima koštičavih voćnih vrsta sprovode hemijske mere zaštite sa ciljem suzbijanja vaši. Prilikom odabira insekticida za suzbijanje vaši, naročito u ugroženim područijima, prednost treba dati insekticidima iz grupe piretroida koji će delovati i na suzbijanje odraslih jedinki žilogriza i šiljokrilca.