Kako zaštititi voće od žilogriza?!

Žilogriz (Capnodis tenebrionis) je štetni insekt koji se obično susreće na području mediteranskih zemalja. Poslednjih godina, usled promena klime pojavljuje se i na našim prostorima u većem broju. Najviše su pogođeni zasadi šljive i višnje na jugu Srbije, mada se ova štetočina u izvesnoj meri može naći i na Fruškoj Gori. 

Ova štetočina napada koštičavo voće. Najviše su ugrožene višnja, trešnja, šljiva, kajsija i breskva. Insekt nanosi štete koje suše voćku i tako direktno utiče na prinos.

Jedan od razloga zašto insekt napada voće, može biti povećanje temperature i godine sa malo padavina dok je drugi razlog taj što se povećao i broj zapuštenih voćnjaka, koji su izvori širenja zaraze u velikom broju.

Kako žilogriz uništava voće

Larva žilogriza ima specifičan izgled, koji se ponekad naziva i topuzasti oblik. Ima jasno izražena usta crne boje dok je ostatak tela bledo žute boje. Mogu da narastu do dužine od sedam centimetara.

Jaja žilogriza bele su boje i imaju ovalan oblik. Dužina im je od jednog do 1,5 milimetra. Larve iz položenih jaja izlaze nakon 10 do 20 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova.

U proleće ženke počinju tokom marta da se hrane na travama, a u periodu kad krene vegetacija, počinje se najčešće hraniti na višnji. Nakon parenja, ženka jaja polaže početkom juna meseca. Mužjaci nakon što oplode ženku uginu.

Mere za suzbijanje žilogriza

Jedna ženka može položiti od 200 do 350 jaja u jednoj sezoni. Toliki broj jaja uspe se razviti jer ženka ih polaže parcijalno u zemlji. Tokom sezone, jaja žilogriza razvijaju se i sazrevaju unutar ženke i kad se razvije određeni broj, ženka se spušta na zemlju i polaže ih. Nakon toga vraća se na stablo i nastavlja sa ishranom. Nakon nekoliko dana, kad sazri novi broj jaja, ona se opet spušta na zemljište i ponovo polaže taj deo jaja. Taj period može potrajati do tri meseca.

Mesto gde će smestiti jaja je deo korenovog vrata na voću ili u zemljište, oko voćke, ali ne dalje od 30 centimetara. Kada se larve izlegu, brzina njihovog razvoja  traje do dve godine, nakon čega prelazi u fazu lutke, a zatim i u odraslog insekta.

Žilogriz može da prezimi u obliku larve ili kao odrastao insekt. Da bi se suzbijanje uspešno izvelo, potrebno je znati kako ide ciklus razvoja i kada bi bilo poželjno pokrenuti akciju.

Načini suzbijanja ove štetočine

Tokom proleća, odrasle štetočine nalaze se na granama i grizu peteljke i mlade lastare, što je opasno za voćke i sadnice. Mnogo je opasnije kada se larve ubuše u koren i stablo. Voćke se brane lučenjem smole, ali bolesna stabla ne mogu da se odbrane. Simptomi su sitniji listovi i sitniji plodovi. Sušne godine su uslov za velike štete u voćnjaku, čak i štete do 80% od ukupnog broja sadnica, navode u PSSS Vranje.

Štetočina ima jednu generaciju u toku dve godine. Imago se javlja u mesecu julu i avgustu i hrane se mladarima i korom. Larva prezimljava u korenu, hraneći se tankim korenčićima. Posle dve godine nalazi se u samom stablu, gde se formira u lutku.

Pravovremena zaštita jedan je od presudnih faktora u očuvanju zasada, kao i postizanju zadovoljavajućih prinosa. Kod mladih stabala nije kasno za delovanje i zaštitu, ali kada epidemija ili najezda ovog štetnog insekata zahvati stariji zasad, obično mu nema pomoći.

Kako prirodnim putem suzbiti štetočine voća?

Suzbijanje žilogriza počinje uništavanjem ženki, kako bi se sprečilo polaganje jaja. Takođe, moguće je i uništavanje jaja u zemljištu oko voćaka uz pomoć zemljišnih insekticida. Pre te aktivnosti zemljište bi trebalo isfrezirati ili ukloniti travu i samo usitniti zemljšte.

Kad su u pitanju mlađa stabla, ispod njih se mogu postaviti folije, a zatim se odrasli insekti stresu sa voćke. Ovom metodom smanjuje se broj odraslih jedinki.

Kao preventivni vidovi borbe preporučuje se uklanjanje zapuštenih voćnjaka koštičavog voća jer se u njima nalazi jezgro razvoja ovog štetnog insekta. To predstavlja opasnost za sve voćnjake koji se nalaze u blizini.

Agrotehničke i hemijske mere 

Agrotehnička mera koja se primenjuje u preventivne svrhe je navodnjavanje voća tokom sušnih meseci jer se tako smanjuje mogućnost da štetni insekt uđe u voćku. Ako ove mere borbe nisu preduzete, onda je neophodno mehanički uništavati štetočinu - imago sa listova i peteljki uklanja se otresanjem ili se sakupljaju odrasli insekti.

Hemijska zaštita zasada višnje počinje postavljanjem insekticida u zemljište, u cilju zaštite od larve. Možete koristiti Galition, Radar, Rovocid ( ovaj insekticid primenjuje se kod stabala koja nisu u rodu). Ovo se radi plitkim ukopavanjem, kružnim pokretima jedan metar od stabla, u junu kada ženka polaže jaja. Hemijske mere podrazumevaju prskanje krošnje sredstvima Mospilan, Actara, Confidor u toku leta.
Kada se berba završi, ponoviti tretman dva puta sa sredstvima Kozma (aktivna materija ovde je hlorpirifos) u količini od 1,5 litara po hektaru, Pyrinex u količini od 1,5 litara za hektar, Radar u količini od 2,5 litra po hektaru.