Žilogriz već hara u zasadima višanja - potreban dodatan oprez

U zasadima višanja, na grančicama i stablima, uočene su odrasle jedinke žilogriza (Capnodis tenebrionis), upozoravaju iz Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (PIS). Kako bi se sprečila šteta, važno je sprovesti adekvatne mere zaštite.

Ovo je jedna od najznačajnijih štetočina koštičavih vrsta, a najštetnija je na višnjama. U našem regionu masovno je krčenje zasada usled napada ovog insekta.

"Prezimljava u stadijumu larve (u drvetu) ili odraslog insekta na raznim skrovitim mestima. U proleće se aktiviraju odrasle jedinke koje se hrane na mladim grančicama", navode u PIS.

Kako smo ranije pisali, ova štetočina se poslednjih nekoliko godina nalazi se na našem području iako joj je uobičajeno stanište područje mediteranskih zemalja. Najviše su pogođeni zasadi višnje, ali i šljive na jugu Srbije.

Larve najštetnije

Ženka polaže veliki broj jaja u zoni korenovog vrata ili u zemljištu oko voćke u prečniku od oko 30 cm, tokom juna, a nekad i ranije. Ispiljene larve se kreću kroz zemlju prema korenu, a zatim se ubuše ispod kore.

"Hrane se unutrašnjim delom kore praveći hodnike ispunjene izmetom. Larve predstavljaju najštetniji stadijum ovog insekta", kažu u PIS i dodaju da se simptomi naseljavanja i ishrane žilogriza uočavaju kasno.

"Najčešće kada je šteta već načinjena i kada dođe do sušenja stabala, zbog čega se zaštita usmerava na suzbijanje odraslih jedinki i sprečavanje polaganja jaja."

Kako zaštititi višnje?

S obzirom na to da je u toku izletanje imaga, kao i da se uskoro očekuje početak polaganja jaja, proizvođačima se preporučuje sprovođenje mera zaštite od ove štetočine:

• postavljanje lovnih klopki u periodu dopunske ishrane - posude svetlijih boja u koje se sipa neki od atraktanata, kao što je voćni sok;
• otresanje stabala i sakupljanje odraslih jedinki, u cilju njihovog smanjenja;
• zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla PVC folijom kako bi se onemogućilo polaganja jaja;
• optimalno navodnjavanje i obrada zemljišta u cilju smanjenja brojnosti ispiljenih larvi (u uslovima vlage, otežano je piljenje larvi).

Za suzbijanje imaga u našoj zemlji nema registrovanih insekticida.  Za ovu namenu mogu se primeniti insekticidi iz grupe piretroida koji imaju dozvolu za primenu u ovim zasadima, a na bazi aktivne materije:

• deltametrin u koncentraciji 0,07%. (karenca 14 dana) ili
• lambda-cihalotrin u koncentraciji 0,05-0,07% (karenca 14 dana) ili
• deltametrin u količini 0,175l/ha (karenca sedam dana).

Potrebno je i uklanjanje i spaljivanje zaraženih i osušenih stabala sa korenom, kao i tretiranje rupa nakon vađenja zemljišnim insekticidima. Na iskrčenim parcelama tri do pet godina ne podizati voćnjak i primenjivati zemljišne insekticide u otvorene jame za sadnju.