Zoran je otišao u penziju, pa počeo da uzgaja borovnice. Sada brine o 1.100 stabala

Kada je pre devet godina Zoran Stojmenović iz sela Pavlovac, kod Vranja, dobio rešenje o invalidskoj penziji odmah je počeo da razmišlja kojim poslom bi još mogao da se bavi na svom gazdinstvu kako bi mogao da dopuni svoj kućni budžet. Tada mu je drug njegovog rođenog brata predložio da počne da uzgaja borovnicu američke sorte Djuk u agrotekstilnim vrećama, rekavši da će mu prodati sadnice po povoljnim uslovima.

Iako ništa nije znao o ovoj proizvodnji hrabro se upustio u njihov uzgoj, strogo pazeći da ne izostavi neki korak koji bi mu poremetio ili uništio zasad.

"Najveća ulaganja u ovu proizvodnju su na početku. U tom trenutku mnogo mi je značilo što sam od prodavca sadnice kupio na poček. Odlučio sam da ih zasadim u agrotekstilnim vrećama jer korenu omogućavaju nesmetano provetravanje", priča na početku naš sagovornik.

Ne trpi mnogo vode

Odmah posle sadnje instalirao je i sistem za navodnjavanje koji radi na principu kap po kap. Dok ih je navodnjavao pažljivo je pratio kako se biljka ponaša posle dobijanja određene količine vode. Posebno kada leti pritisnu velike vrućine.

"Tada ih polivam ujutro i uveče. Pustim da im voda teče kroz sistem samo po deset minuta, a sutradan obavezno izostavim zalivanje. Zaključio sam da na ovaj način sve sadnice dobijaju oko dva litra vode što im je sasvim dovoljno."

Kako ističe, borovnica ne trpi mnogo vode, ali ne može bez nje jer ima gladak koren.

Ovaj voćar je jedan od retkih u ovom kraju koji svoju borovnicu osigurava od vremenskih nepogoda, prska tečnoću napravljenom od koprive i prihranjuje kombinacijom koprive i kokošijeg đubriva. Kada napravi ovaj rastvor, svakoj sadnici stavi po jednu vanglu koju građevinci koriste za uzimanje maltera.

Nema problema sa prodajom

Od trenutka kada je plodove borovnice iz svog zasada ponudio tržištu ovaj borovničar nema problema sa prodajom. Njegova borovnica se do sada najviše prodavala u prestonici gde ume da dostigne cenu i više od hiljadu dinara za pakovanje od pola kilograma.

Prednost uzgajanja borovnice u saksiji u odnosu na bank?

Prodaje je odmah posle branja tako da do krajnjeg kupca stiže vrlo brzo, a zbog čega je inače veoma tražena.

"Plodove nikada ne beremo po rosi. Uvek sačekamo da se podigne. Beremo samo zrele plodove što mi omogućava da na kraju dobijem željenu kilažu, a krajnji potrošač ukusnu i sočnu borovnicu", kaže on.

Oštrija rezidba ovog proleća

U zasadu ima 1.050 stabala američke sorte Djuk i oko 60 Bluecrop. Planirao je i proširenje, ali je od toga morao da odustane jer je u međuvremenu shvatio da je to preveliki posao za njegovu porodicu. Zbog toga je ovog aprila na prodaju pored 100 mladih sadnica ponudio i 200 formiranih koje je planirao da ostavi za proširenje svoje proizvodnje.

Sve ih je već orezao. Proteklih godina se toliko izveštio u tome da mu sada polazi za rukom da svaku grančicu na sadnici usmeri u pravcu u kome treba da ide. Kako kaže, zbog hladnog vremena ove godine borovnice će kasniti sa cvetanjem.

Koju sortu borovnice izabrati za uzgoj?

"Ovog proleća primenio sam oštriju rezidbu nego inače, pa ako ne bude nekih vremenskim neprilika nadam se rodu od oko tri tone. Proteklih godina ubirao sam rod težak i do tri tone i osamsto kilograma", ističe Zoran.

Iako proizvođači borovnice na tržištu za svoj proizvod još uvek ne mogu da dobiju cenu koju zaslužuju u selu našeg proizvođača ima ljudi koji, videvši šta on radi, žele da započnu ovu proizvodnju na svojim imanjima. Dvojica mladih ljudi su već kupili sadnice od njega i uz njegovu pomoć ih i odgajaju.