• Radovi u bašti
  • 10.05.2020. 12:00

Evo koliko kilograma možete da izgubite dok okopavate baštu

Okopavanje, grabuljanje, čupanje korova i sakupljanje lišća znači konstantno savijanje, uvrtanje, dizanje i nošenje deluje na vaš organizam kao da ste u teretani. Osim što pomaže u sagorevanju kalorija odnosno mršavljenju, baštovanstvo odlično deluje i na druge organe. 

Foto: JumpStory
  • 609
  • 239
  • 0

Panademija korona virusa i uvedenih mera zarad sprečavanja njegovog širenja, navelo je mnoge građane da se bave intenzivnije proizvodnjom hrane, zatim kuvanjem. Tako su domaćice pokazale svoje umeće, kuvajući razne vrste sprecijaliteta. Mnoge, koje to ranije nisu baš često radile, oprobale su se i u mešenju domaćeg hleba i kiflica. Drugi su, pak, jeli u ovom periodu više nego inače, kako je bilo ograničeno kretanje. Samim tim, mnogi sad muče muku sa viškom kilograma.

Koje zaboravljene specijalitete možete da napravite za vreme pandemije?

Sada, kada se polako sve vraća u normalne tokove života, valja i skinuti taj višak, a tu će vam pomoći upravo vaša baštica. Naravno ovde isključivo mislimo na amatersko bavljenje baštovanstvom i povrtarstvom, jer su poljoprivredni radovi u polju veoma naporni i teški, što će svaki paor i posvedočiti. 

Sezona radova u bašti u punom je jeku, a svako ko ima bar parče zemlje, dvorište ili okućnice, može tu mogućnost da pretvori u svoju malu zelenu oazu u kojoj će uzgajiti omiljene biljke i cveće ili zdravo sezonsko voće i povrće. 

Kako se gube kalorije u bašti?

Ukoliko vas 'mrzi' da se pokrenete i da uzmete grabulje, lopatu, ašov i motiku u ruke predstavljamo vam računicu kalorija koje možete da potrošite ukoliko samo sat vremena aktivno provedete u bašti. Razna svetska istraživanja pokazuju kako različite aktivnosti u bašti poboljšavaju snagu, kondiciju i omogućavaju gubitak težine, zatežu sve mišiće i naravno pozitivno deluju na psihu. 

Približiti poljoprivredu deci jer jedu sve manje voća, povrća i mleka

Vrtlarski radovi su, takođe, sjajan sagorevač kalorija i masti, pa tako primera radi kopanjem sagori se 286 kalorija za sat vremena, šišanjem trave 350 kalorija, čišćenjem vrta 400 kalorija, čupanjem korova gubi se od 200 do 400, skupljanjem lišća izgubićete između 350 i 450, a sađenjem cveća od 200 do 400 kalorija. Zalivanjem cveća gubite oko 120 kalorija. 

S obzirom na to da ovi radovi aktiviraju i mišiće celog tela, stručnjaci su procenili da 45 minuta aktivnosti u bašti, na mišiće i telo deluje isto kao 15 minuta vožnje bicikla. Naravno, treba napomenuti i da "nema 'leba bez motike", pa iz ove poslovice znate kako bašta zahteva dosta rada i napora, a zarad osnovne sirovine za život - hrane. 

Kako rad u bašti deluje na naše telo?

Generalno priroda pozitivno deluje na naš organizam, a naučno je dokazano kako baštovani imaju niži nivo hormona stresa, imaju bolji san, opušteniji su i generalno su boljeg mentalnog zdravlja. Ukoliko posejete svoju bašticu, automatski ćete poboljšati rad srca, a samim tim smanjujete i rizik od srčanog i moždanog udara. Zato čak i Američki Nacionalni institut za srce, pluća i krv preporučuje dnevni rad u bašti u rasponu od 30 do 45 minuta, a sve kao meru potrebne fizičke aktivnosti.

Radovi u maju: Nakon mogućeg mraza seje se i presađuje na otvoreno

Okopavanje, grabuljanje, čupanje korova i sakupljanje lišća znači konstantno savijanje, uvrtanje, dizanje i nošenje deluje na vaš organizam kao da ste u teretani. Osim što pomaže u sagorevanju kalorija odnosno mršavljenju, vrtlarenje i baštovanstvo odlično deluje i na druge organe. 

Srce

Kao što smo gore pomenuli, radovi u bašti pomažu u jačanju srca, povećava izdržljivost i snagu, te na taj način smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.

Želudac

Zbog redovnog izlaganja bakterijama koje se nalaze u zemljištu, vrtlari su otporniji su na bolesti i imaju snažniji imunitet.

Mišići

Kada radite lakše poljoprivredne radove, aktivirate svaki mišić, a pogotovo leđa, ruke, stomak, zadnjicu, bedra i ruke. Jačanje mišića popravlja držanje i na taj način štite telo od povreda i mnogih drugih zdravstvenih tegoba.

Leđa

Recimo dok kopate ili sejete nešto, konstantno ste u pognutom položaju, a na taj način dižete leđne mišiće koji su sve vreme aktivni i na taj način jačaju. 

Stražnjica

Dok radite u bašti često i čučite, pa tako učvršćujete mišiće stražnjice. Dok zabadate tačke - jačate mišiće bedara.

Stomak

Dok sadite klečeći na kolenima i rukama, grabuljate, uključujete  kosilicu koristite stomačne mišiće in a taj način ih jačate. 

Ravnoteža

Ukoliko ste redovni u bašti ojačaćete mišiće gležnjeva i stopala zbog čega će vam se poboljšati ravnoteža, pa samim tim smanjujete rizik od povreda i padova.

Pored svega navedenog, i druženje sa drugim amaterima baštovanima i prijateljsko ćaskanje, ono što je nekad bila moba, kao i razmena mišljenja i saveta poboljšavaju socijalne veštine, a boravak napolju i gajenje biljaka dovode do toga da se bolje osećate psihički i fizički. Zato, ako imate baštu ili okućnicu - motike u ruke i pravac na sejanje omiljenog povrća ili sadnju omiljenog cveća. Ovim načinom štitite sebe i od korona virusa, jer teretana još uvek nije bezbedno mesto za vežbu.


Tagovi

Gubljenje kilograma Rad u bašti Rad u vrtu Fizički rad Zdravlje tela Fizička aktivnost Kopanje Setva Sadnja Radovi u polju


Autorka

Ljiljana Milovanović

Poljoprivredna tehničarka voćarsko- vinogradarskog smera sa bogatim novinarskim iskustvom u različitim medijima. Dobtinica nagrade za najbolju novinarku Dnevnika 2010. godine. Ljubitelj pasa.