Kakvu zemlju odabrati za setvu, a da osiguramo dobar rast biljaka iz rasada

Vreme je setve paradajza, paprike, patlidžana, celera, tikvica, krastavaca i drugog povrća u zatvorenom prostoru. Mnogi se hobi poljoprivrednici, posebno početnici, pitaju koja je zemlja najbolja za uzgoj presadnica. 

Februar - idealan mesec za setvu povrća u zatvorenom

Prvo i najvažnije je da zemlja za setvu semena za presadnice mora biti kvalitetna kako bi biljka na samom početku dobila sva hraniva potrebna za rast i razvoj, kako bi se razvijala zdrava i otporna na bolesti i štetočine koje je čekaju tokom njene vegetacije. 

Uvek možete kupiti gotov supstrat namenjen baš za setvu u nekom od trgovačkih centara ili u poljoprivrednoj apoteci, a koji već sadrži potrebnu razmeru hraniva. U slučaju da sadrži grudvice, zemlju rastresite i po potrebi prosejte. Za ovu namenu nikada, ali baš nikada ne koristite zemlju za cveće jer je ona suviše siromašna hranivima potrebnim za uzgoj povrća. 

Seme za rasad posejte na vreme

No, mešavinu zemlje možete napraviti i sami, zavisno od toga sa čime raspolažete. 

U slučaju da u bašti odlažete biljni otpad i od njega dobijate humus, on će biti idealan za setvu. Takođe, tu je i dobro poznati glistenjak, humus kalifornijskih glista koji je bogat hranivima potrebnim za početak rasta. 

Kako koristiti glistenjak - humus kalifornijskih glista

U svrhu setve možete koristiti i zemlju s krtičnjaka. Ne morate se bojati kako ćete na taj način uneti seme korova ili štetočine jer krtica prolazi kroz niz dubokih, stalnih podzemnih tunela, a od njih pravi pliće hranidbene tunele koje probije na površini. Zemlja koju izbaci je fino usitnjena, uglavnom ispod dela zemlje gde završi seme kakvih drugih biljaka. U slučaju da se onde nađu štetočine, oni će iz zemlje izaći jer im novonastali uslovi ne odgovaraju. 

Ovakvu zemlju pomešajte s humusnom ili kupovnom zemljom u razmeri 1:2. 

Za razliku od zemlje s krtičnjaka, površinska zemlja iz bašte nije dobar izbor za setvu jer se može dogoditi da pored biljke koju želite uzgajati izrastu i one nepoželjne koje ste doneli sa zemljom, a one će da joj 'kradu' hraniva od samog početka. 

U pripremljenu zemlju možete dodati i malo kokosovih vlakana koji odlično zadržavaju vlagu. Namočite kokosova vlakna, čekajte da upiju vodu, ocedite ih i nakon toga nakidajte vlakna te pomešajte sa zemljom. Takođe, u ovu svrhu možete dodati deo tresetne zemlje. 

Sve vrste pomenute vrste zemlje preporučuje se koristiti i kod setve i sadnje biljaka na otvorenom. 

Zemlju pre setve zalijte i tek onda posejte seme. Malo ga utisnite u zemlju te prekrijte s tankim slojem. Nakon toga zemlju zalijte prskanjem, pomoću prskalice. U slučaju da ju zalivate iz posude, nećete ravnomerno zaliti i voda će "odneti" sloj zemlje te otkriti seme. Prskalicom prskajte sve dok biljčice ne izrastu nekoliko centimetara. 

Proizvodnja rasada povrća tehnikom pikiranja

Nikada nemojte seme sejati u duboke posude. Tu može biti zgužvan toalet papir (čak ga možete prepoloviti, stavite ga u plastičnu posudu, napunite zemljom i posejte seme prema gore opisanom), plastične čašice, kutije za jaja ili kupovni kontejneri. 

Za brže nicanje posude prekrijte tamnom folijom (obojeni plastični džak i sl.), ali redovno proveravajte i čim biljčica nikne, sklonite foliju. Biljke držite na svetlom (prozorska daska i sl.), s puno sunca i po potrebi je okrećite kako bi ravnomerno rasle.