• Ishrana bilja
  • 02.10.2019. 08:00

Koja su hraniva biljci potrebna? Što su makro i mikroelementi?

Osim što je važno znati pravilno primeniti sredstva za zaštitu bilja, bila ona organska ili ne, važno je isto tako kako biljku i nahraniti, dakle posvetiti se i ishrani bilja.

Foto: Depositphotos/Xalanx
  • 164
  • 20
  • 0

Svedoci smo činjenice da se sve više ljudi počinje baviti poljoprivrednom proizvodnjom iz hobija, koja neretko prelazi i u ozbiljniju proizvodnju. Proizvoditi hranu za sebe i druge veoma je važan i odgovoran posao. Osim što je važno znati pravilno primeniti  sredstva za zaštitu bilja, bila ona organska ili ne, važno je isto tako znati kako biljku i nahraniti, dakle posvetiti se i ishrani bilja.

Jednu vrstu hraniva ne davati konstanto jer u protivnom dolazi do viška. Da bi imali kvalitetan proizvod moramo imati izbalansiranu ishranu. Svaka biljna vrsta ima određene specifičnosti u pogledu hraniva i one se menjaju u zavisnosti od faze razvoja biljke.

Nedostatak hranljivih elemenata u početku se ispoljava početnim simptomima nedostataka koji su specifični za pojedine hemijske elemente. Biljka postepeno žuti, a ozbiljni nedostaci stvaraju kržljave biljke što na kraju rezultira znatnim smanjenjem prinosa i kvaliteta ploda. Sa druge strane ni višak hraniva za biljku nije poželjan jer dolazi do fiziološkog poremećaja, često višak izaziva antagonizam pri usvajanju drugih elemenata (višak jednog hemijskog elementa blokira usvajanje drugog). Takođe, nepotrebno i nasumično dodavanje nekog hraniva rezultira i finansijskim gubitkom.

Preporuka je da se svake treće godine odradi analiza zemljišta i na osnovu dobijenih rezultata primeniti ishranu bilja.

Koja su to hraniva koja su biljci potrebna? Šta su to makroelementi i mikroelementi?

Često smo u zabludi da je krupan plod i dobar plod. Zapadno - evropsko tržište izbegava krupne plodove. Primetili ste da i u našim marketima nema izrazito krupnih plodova već su plodovi ujednačene veličine i srednje krupnoće.

Makroelementi su hemijski elementi koji su biljkama potrebni u većim količinama i uglavnom se koriste za izgradnju biljke kao strukturna komponenta ćelije, masti, proteina, enzima, hlorofila i dr.

Mikroelementi su hemijski elementi koji su takođe bitni za normalan rast i razvoj biljke, ali biljkama je potreban u manjim količinama.

Azot (N) je biljkama potreban za brzi rast i razvoj biljke. Biljke ga usvajaju u amonijačnom (NH4+), nitritnom  (NO4-) i nitratnom (NO3-) obliku. Azot utiče na rast korena i stabla, obrazovanje lisne površine, otpornost biljaka prema nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine i bolestima, kvalitet proizvoda i veoma utiče na prinos biljaka iz kog razloga se i stavlja akcenat na azotna đubriva. Do pojave nedostataka azota najčešće dolazi na peskovitim i šljunkovitim zemljištima, siromašnim humusom, kao i na zemljištu koje se intenzivno koristi i navodnjava. Takođe, kao što nije poželjan manjak nije poželjan ni višak ovog elementa jer u tom su slučaju biljke osetljivije na bolesti i kod nekih useva, biljke su podložne poleganju.

Azotna đubriva - Dozirati, ali ne preterivati

Fosfor (P) je biljci potreban za prenos energije. Važan je sastojak genskih struktura, enzima membranskih fosfolipida. Od velike je važnosti pri stvaranju zdravog korena i formiranju zdravog cveta. Fosfor se usvaja preko korena u obliku fosfata( PO4-). Biljka najintenzivnije usvaja fosfor u ranoj fazi rasta i formiranja korenovog sistema, iz tog razloga se u toj početnoj fazi rasta dodaju đubriva sa većim sadržajem fosfora. Fosfor povoljno utiče na otpornost biljaka prema niskim temperaturama i bolestima.

Kalijum (K) je jedan od tri najvažnija elementa za biljke. Utiče na fotosintezu, sintezu proteina, metabolizam, transport, nakupljanje ugljenih hidrata, vodni režim, otpornost biljka prema niskim temperaturama i bolestima. Njegov nedostatak može dovesti do brojnih poremećaja u metabolizmu biljaka, što se ogleda smanjenjem prinosa i lošim kvalitetom ploda. U početnom porastu bitan je za porast vegetativnih organa, a u drugom delu vegetacije bitan je za pigmentaciju ploda, sadržaj suve materije i sadržaj šećera. Kod uzgajivača cveća  kalijum je značajan za intenziviranje boje cveta.

Magnezijum (Mg) je sastavi deo hlorofila pa zato i njegova važnost u ishrani bilja. Do pojave njegovog nedostatka dolazi na siromašnim zemljištima ili u slučaju pojave antagonizma (veće prisustvo kalijuma ili kalcijuma uslovljava nizak nivo manezijuma).

Pepeo drveta za popravak tla i đubrenje

Kalcijum (Ca) njegovo prisustvo u biljkama vezano je za čvrstoću ploda, transportabilnost. Nedostatak kalcijuma ozbiljno utiče na razvoj i kvalitet ploda i izaziva niz nepravilnosti kod povrtarskih (vršna trulež) i voćarskih (gorke pege kod jabuke) useva.

Gvožđe (Fe) učestvuje u brojnim životnim procesima biljaka, npr u sintezi hlorofila, metabolizmu azota, disanju, fotosintezi. Potrebe bilke za gvožđem veoma su male, ali su važne i njegov nedostatak izražava se hlorozom odnosno, žućenjem lista.

Bor (B)  je jedan od najznačajnijih mikroelemenata, ima značaj u procesu oplodnje. Utiče na rast polenovih prašnika pa samim tim utiče na procenat oplodnje, koji je veći kod useva tretiranim bornim đubrivima. Nedostatak bora može biti izražen u alkalnim zemljištima i u periodu suše. Neki od simptoma nedostatka su: smanjen rast i razvoj biljke, smanjenje vršnog rasta biljke, mlado lišće je deformisano i naborano, izraženo je slabije zametanje cvetova i plodova.

Mangan (Mn) je značajan mikroelement i njegova uloga se izražava u procesu asimilacije azota, utiče na sintezu hloroplasta u biljkama. Malina, kupina, jabuka i šećerna repa su osetljive na nedostatak mangana.

Cink (Zn) - njegovim nedostatkom inhibira se sinteza hormona rasta i smanjuje napredovanje biljaka. Izražene promene su na listu, listovi ostaju sitni i uski. Prisustvo ovog elementa u optimalnoj količini povećava otpornost biljaka prema bolestima i suši.

Bakar (Cu) je sastavni deo hlorofila i bitan je za proces fotosinteze. Uglavnom ga ima u zemljištu u dovoljnim količinama. Dodavanje đubriva na bazi bakra poboljšava proces fotosinteze. Osetljive biljke na nedostatak bakra su: pšenica, ječam, lucerka i duvan. Zna da bude višak bakra na onim usevima gde se primenjuju sredstva na bazi bakra uz dugogodišnju i nepravilnu primenu, ali to je redak slučaj.

Molibden (Mo) ima značajnu funkciju pri vezivanju atmosferskog azota putem Azotobactera kod leguminoza.

Kobalt (Co) je sastavni deo vitamina B12 pa je njegov udeo u biljkama vrlo značajan za zdravlje ljudi i životinja.

Hlor (Cl) - u novije vreme se i hlor ubraja u mikroelemente. Na višak hlora osetljivi su: duvan, vinova loza i krompir.

Na tržištu su često u ponudi đubriva gde su grupisani svi značajniji mikroelementi.


Tagovi

Ishrana bilja Hraniva Mikroelementi Makroelementi Azot


Autorka

Danijela Plavšić

Danijela Plavšić

Dipl.ing. poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom. Uvek spremna na nove izazove u oblasti agrobiznisa. U stalnom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima i njihovim problemima proistekla je borba za bolji položaj istih i za borbu agrara uopšte. Iz tog razloga bavi se i agrarnom politikom.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi